Populacija papagajica na Isle of May smanjila se za oko 30% u dve godine — sa ~52.000 na ~36.500 aktivnih rupa — upozoravaju NatureScot i UKCEH. Pad je povezan sa manjkom hrane (peščane srdelice), serijom jakih oluja (uključujući Storm Chandra) i lošim prezimljavanjem. Naučnici apeluju na nastavak monitoringa i ciljane mere zaštite zbog očekivanog porasta ekstremnih klimatskih događaja.
Broj papagajica na Isle of May pao za trećinu nakon ekstremnih vremenskih uslova
Isle of May puffin numbers plummet after extreme weather
Populacija papagajica (Fratercula arctica) na ostrvu Isle of May u Firth of Forth zabeležila je drastičan pad: broj aktivnih rupa pao je za oko 30% u poslednje dve godine, pokazuju podaci NatureScot-a i UK Centre for Ecology & Hydrology (UKCEH).
Ključni nalazi i uzroci
Tokom letnjeg istraživanja, sprovedenog šest dana kroz sistematične transekte, istraživači su prebrojali približno 36.500 aktivnih rupa koje koriste papagajice — u poređenju sa oko 52.000 zabeleženih u prethodnoj sličnoj anketi iz 2024. godine. Pad od skoro trećine povezan je sa kombinacijom faktora: smanjenjem zaliha peščanih srdelica (sand eels) usled zagrevanja mora, nizom intenzivnih oluja (uključujući i uticaje oluje Storm Chandra) i lošim prezimljavanjem.
„Smanjenje izgleda povezano je sa kombinacijom stalnih pritisaka na zalihe hrane za morske ptice, lošom prezimljavanju i sve ekstremnijim vremenskim uslovima,“ rekao je David Steel, menadžer rezervata Isle of May.
Metodologija
Istraživanje je obuhvatilo prelazak ostrva u više pravaca tokom šest dana, pri čemu su timovi brojali rupe i procenjivali da li ih koriste papagajice ili druge vrste (npr. zečevi). Takav pristup omogućava procenu aktivnih legla i trendova u populaciji.
Širi ekološki kontekst
Isle of May je nacionalna prirodna rezerva (NNR) od 1956. i stanište za gotovo 300 vrsta ptica, uključujući tolstorlake, fulmare, čigre i galebove. U jesenjim i zimskim mesecima ostrvo je takođe važna kolonija za hiljade foka, a oko 250 vrsta selica koristi ga kao stajalište pri migracijama.
Mark Newell iz UKCEH upozorava: „Verujemo da je populacija papagajica pogođena serijom ekstremnih klimatskih događaja, uključujući morske toplotne talase i intenzivne oluje koje su uticale na preživljavanje u tri od poslednjih pet zima. Klimatske projekcije ukazuju na veću učestalost i jačinu ovakvih događaja.“
Šta dalje?
Stručnjaci ističu važnost kontinuiranog monitoringa i ciljanih konzervacijskih mera na lokacijama poput Isle of May kako bi se pratili trendovi, zaštitila hrana papagajica i ublažili efekti ekstremnih vremenskih događaja. Povratak broja papagajica posle pada na početku 2000-ih pokazuje da oporavak može biti moguć uz odgovarajuće mere i povoljne uslove.
Napomena: Svi navodi zasnovani su na podacima koje su objavili NatureScot i UKCEH tokom letnjeg istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
