Sezona parenja divovskih sepija duž obale Južne Australije zabeležila je drastičan pad: zvanično samo 1.811 odraslih jedinki, što je pad od 97% u odnosu na prošlu godinu. Istraživači su pronašli tek oko 440 jaja duž osam kilometara obale, umesto uobičajenih miliona. Dugačak, toksični algalni cvet smatra se vodećim mogućim uzrokom, dok stručnjaci pozivaju na dodatna istraživanja i razmatranje uvrštavanja vrste na listu ugroženih.
Alarmantan Pad: Sezona Parenja Divovskih Sepija U Južnoj Australiji Smanjena Za 97%
Every winter, divers usually flock to the Cuttlefish Coast to witness the mating season [Great Southern Reef Foundation]
Svake zime uska traka obale Južne Australije postaje mesto najveće sezone parenja divovskih sepija na svetu. Međutim, ovogodišnji skup jedinki zabeležio je istorijski pad — istraživači su registrovali samo 1.811 odraslih jedinki, što predstavlja smanjenje od 97% u odnosu na prošlu godinu.
Šta se dogodilo?
Zvanična procena objavljena ovog meseca ukazuje da je broj parenja znatno opao: umesto uobičajenih desetina ili stotina hiljada jedinki, ove godine su se po obali pojavile svega 1.811 sepija. Timovi istraživača su tokom jula obavili osam zaronâ od po sat vremena duž oko osam kilometara obale i pronašli samo oko 440 jaja — umesto uobičajenih miliona.
Mogući uzroci
Državne službe i istraživači ukazuju na dugotrajan toksični algalni cvet koji već više od 18 meseci pustoši obalu Južne Australije kao vodeću moguću objašnjavajuću meru. Takve pojave, koje pogoršavaju toplotni talasi u moru, zagrevanje okeana i zagađenje hranljivim materijama, naročito pogađaju glavonošce poput sepija, hobotnica i lignji.
Fewer cuttlefish mating this year is likely to have an impact on next year's population [Great Southern Reef Foundation]
„Naši morski habitate su već godinu i po dana devastirani… ovo je kanarinca u rudniku — pokazatelj da su naši morski ekosistemi u ozbiljnim problemima,“ rekao je Manny Katz iz organizacije Eyrelab.
Šta to znači za budućnost vrste?
Odrasle sepije obično žive 12–18 meseci i najčešće uginu nakon razmnožavanja, pa uspeh jedne sezone direktno određuje veličinu populacije naredne godine. Sa samo ~440 pronađenih jaja i veoma malim brojem odraslih, naučnici upozoravaju da naredna sezona može biti izrazito ugrožena, a postoji i mogućnost da će populacija tek trebati da se oporavlja nekoliko godina ukoliko se uslovi ne poboljšaju.
Reakcije i dalje mere
Stefan Andrews iz Great Southern Reef Foundation zatražio je razmatranje uvrštavanja vrste na listu ugroženih zbog „katastrofalnog pada“. Zvaničnici Departmana za primarne industrije i regione Južne Australije podsećaju da populacije prirodno fluktuiraju — prethodno su zabeležene brojke od 13.500 (2013) do 247.000 (2020), a populacija se 2013–2015. oporavila preko 100.000 jedinki. Ipak, istraživači nastavljaju sa istragom kako bi utvrdili koliki je tačan doprinos algalnog cveta i drugih faktora ovoj drastičnoj redukciji.
Zaključak: Ova sezona predstavlja ozbiljan signal upozorenja o stanju morskih ekosistema u regionu. Potrebne su dalje naučne analize, monitoring i potencijalne zaštitne mere kako bi se procenilo da li je neophodno formalno uvrštavanje divovske sepije na liste ugroženih vrsta i kako bi se podržao eventualni oporavak populacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
