Jadransko more kao skriveno žarište ajkula i raža koje menja naučna saznanja

Kada prvi put pogledate mapu Sredozemnog mora, Jadran lako može izgledati kao uzak krak između Italijanskog poluostrva i Balkanske obale. Ipak, ispod njegove površine krije se jedan od najznačajnijih evropskih regiona za ajkule i raje.

U relativno malom prostoru nalaze se plitke obale, estuariji, muljevita dna, pašnjaci morskih trava, stene i grebeni, peščane oblasti, ali i dubokomorski kanjoni i ponori. Ta raznovrsnost staništa podržava podjednako raznovrsnu zajednicu elasmobranchija: neke vrste koriste plitke zone kao hranilišta i odgajališta, druge traže utočište u dubljim delovima basena. Južni Jadran, posebno oko Otrantskog moreuza, predstavlja važnu vezu sa ostatkom Sredozemlja i omogućava migracije i genetsku razmenu među populacijama.

Emina Karalić, laboratorijska koordinatorka u Sharklab ADRIA Research Centeru, godinama radi na terenskim studijama i dugoročnom monitoringu koji iznova otkriva nove informacije o ovim vrstama.

"Ono što Jadran čini posebno zanimljivim je što i dalje krije brojne iznenađenja. Iako se proučava decenijama, i dalje dokumentujemo važna staništa, retke vrste, dokaze o razmnožavanju i zapise koji preispituju ranija saznanja o ajkulama i rajama u ovom regionu", kaže Karalić.

Dugoročni monitoring u Jadranu zabeležio je preko 300.000 pojedinačnih primeraka iz 35 vrsta. Alarmantno je što gotovo polovina tih vrsta spada u kategorije ugroženosti na IUCN Crvenoj listi. Neke su populacije opale za više od 96%, pa i do 99,99% u poslednjih nekoliko decenija.

Glavne pretnje i izazovi

Najveća pretnja je prekomerni ribolov, naročito slučajni ulov (bycatch) u vučnim mrežama, dugačkim udicama i drugom ribarskom alatu. Ilegalne i slabo nadzirane ribarske aktivnosti dodatno opterećuju populacije. Sa druge strane, neki izveštaji GFCM ukazuju na smanjenje ribarskog pritiska u Sredozemlju i Crnom moru za oko 50% od 2013. godine, ali i dalje postoji veliki broj vrsta koje su prelovljene ili su u opasnosti.

Emina Karalic, Laboratory Coordinator at Sharklab ADRIA Research Center, looking at the pectoral fins of a blue shark.

Problem pouzdanih podataka

Efikasne mere zaštite zavise od kvalitetnih podataka: gde se vrste razmnožavaju, gde rastu mladunci, kako se populacije menjaju i koja staništa su ključna. Kratkoročni projekti često daju samo trenutnu sliku, dok kontinuirani, pravilno osmišljeni monitoring otkriva dugoročne trendove u broju jedinki, distribuciji i ponašanju.

"Bez visokokvalitetnih dugoročnih podataka veoma je teško razumeti stvarno stanje populacija ili usmeriti mere zaštite tamo gde su najpotrebnije", objašnjava Karalić.

Saradnja sa ribarima

Umesto konfrontacije, Sharklab ADRIA i partneri grade poverenje i saradnju sa ribarskim zajednicama. Ribarima se pruža obuka za prepoznavanje vrsta, bezbedno rukovanje i tehnike oslobađanja živih jedinki, dok njihove duge posmatračke prakse često ukazuju na promene pre nego što one postanu vidljive naučnim podacima. Takva participacija dovela je do ponovnog otkrića retkih vrsta, identifikacije važnih odgajališta i bogatog niza naučnih publikacija.

Promena percepcije među ribarima — od viđenja ajkula i raža kao štete do razumevanja njihove uloge u zdravim ekosistemima — pokazuje da inkluzivni pristupi mogu doneti dugoročne koristi i ljudima i prirodi.

Napred i dalje

Izazov u budućnosti je kako prilagoditi zaštitu i upravljanje u uslovima brzih promena okeana i identifikovati zapostavljena staništa. Svaka nova studija pokazuje da ove vrste i dalje kriju mnogo nepoznanica o biologiji, razmnožavanju i ponašanju, kao i o strategijama preživljavanja nakon susreta sa ribarstvom.

Ako nam je Jadran nešto pokazao, to je da — čak i posle decenija proučavanja — priroda i dalje čuva iznenađenja koja zaslužuju pažnju i akciju.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Forbes.com.