Deset godina nakon Pariškog sporazuma svet beleži i značajan napredak i velike propuštene prilike: obnovljivi izvori i električna vozila su eksplodirali, ali zagrevanje i dalje napreduje brže od smanjenja emisija. Prosečna temperatura porasla je za ~0,46 °C od 2015, nivo mora je skočio za 40 mm, a više od 7 biliona tona leda je nestalo. Emisije CO2 i metana su porasle, dok su Kina i Indija povećale svoje emisije, što komplikuje cilj ograničavanja rasta na 1,5 °C.
Pariški sporazum — decenija kasnije: napredak, propuštene prilike i rastući jaz ka 1,5 °C
BELEM, Brazil — Deset godina nakon što su lideri proslavili istorijski Pariški sporazum, svet se promenio — ali ne u potpunosti onako kako su njegove arhitekte zamislili. Globalno zagrevanje napreduje brže i oštrije nego što društvo uspeva da se odvikne od sagorevanja uglja, nafte i gasa, upozoravaju naučnici i zvaničnici okupljeni na klimatskim pregovorima u Belemu.
Iako je ostvaren određeni napredak — današnje projekcije pokazuju smanjenje očekivanog budućeg zagrevanja za više od jednog stepena Celzijusa u odnosu na 2015. — tempo promena nije dovoljan. To će biti jedan od glavnih fokusa diplomatskih razgovora koji slede.
„Mislim da je važno da budemo iskreni pred svetom i proglasimo neuspeh,“ rekao je Johan Rockström, direktor Potsdam instituta za klimatska istraživanja. Dodao je da se štete od zagrevanja javljaju brže i žešće nego što su naučnici predviđali.
Međutim, pesimizam ne znači odustajanje. „Zapravo idemo u smeru koji je Pariz postavio, brzinom koju niko od nas nije mogao da predvidi,“ rekla je Christiana Figueres, bivša šefica klimatskih pregovora UN-a. Istovremeno, ona upozorava da tempo ljudskih napora zaostaje za ubrzanjem šteta izazvanih klimom, pa se „jaz između obećanja i stvarnih mera i dalje širi“.
„Svet očigledno zaostaje. Mi zapravo sečemo granu na kojoj sedimo,“ izjavila je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu.
Znaci opasnosti
Prosečna godišnja temperatura Zemlje porasla je za oko 0,46 °C od 2015. godine, jedan od najvećih zabeleženih desetogodišnjih skokova, navodi evropska klimatska služba Copernicus. Ova godina će verovatno biti druga ili treća najtoplija u zapisima. Svaka godina od 2015. bila je toplija od same 2015.
Smrtonosni talasi vrućine pogodili su ne samo tradicionalne zone poput Indije i Bliskog istoka, već i umerene regione kao što su severozapad SAD i siberijska Rusija. Decenija od 2015. takođe je zabeležila najveći broj uragana pete kategorije u Atlantskom basenu i rekordni broj vremenskih katastrofa u SAD vrednih milijardu dolara; Amerika je imala 193 takve katastrofe s ukupnim štetama od približno 1,5 biliona dolara.
Požari su opustošili delove Havaja, Kalifornije, Evrope i Australije, dok su poplave razorile delove Pakistana, Kine i američkog juga. Mnoge od ovih nepogoda pokazuju uticaj ljudski pokrenutih klimatskih promena, prema analizama naučnika.
Od 2015. nestalo je više od 7 biliona tona leda sa glečera i ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku — što istraživači porede sa više od 19 miliona „Empire State“ zgrada. Nivo mora se povećao za 40 mm u poslednjoj deceniji, što je dovoljno da napuni oko 30 jezera veličine jezera Erie, napominje profesor Steve Nerem.
Čak je i amazonska prašuma, domaćin ovih pregovora, delimično prešla iz uloge velikog apsorbera ugljen-dioksida u oblast koja zbog krčenja ponekad postaje neto izvor gasova koji zadržavaju toplotu.
Gde je bilo uspeha
Ipak, ima i razloga za nadu. Obnovljivi izvori energije su danas u mnogim regionima jeftiniji od uglja i fosilnih goriva; prošle godine oko 74% rasta globalne proizvodnje električne energije poteklo je iz vetra, sunca i drugih čistih izvora, navode UN izveštaji. Prodaja električnih vozila porasla je sa oko 0,5 miliona 2015. na ~17 miliona prošle godine.
Pre deset godina Ujedinjene nacije su procenjivale da svet ide ka gotovo 4 °C zagrevanja; danas je projekcija bliža 2,8 °C (moguće manje ukoliko zemlje ispune obaveze). Ipak, to je i dalje daleko od cilja od 1,5 °C, koji nauka označava kao ključnu granicu iznad koje su rizici mnogo veći.
Analiza desetina indikatora tranzicije (Bezos Earth Fund, Climate Analytics, ClimateWorks i drugi) pokazuje da nijedan indikator ne napreduje dovoljno brzo da bi garantovao zadržavanje porasta temperature na ili ispod 1,5 °C. Od 46 analiziranih indikatora, 35 ide u pravom smeru, ali presporo.
Rastuće emisije i nejednakosti
Koncentracije metana u atmosferi porasle su za 5,2% od 2015. do 2024., dok je CO2 porastao za 5,8%, prema NOAA podacima. Neke razvijene zemlje smanjile su emisije CO2 za oko 7%, ali su emisije u zemljama poput Kine porasle za 15,5%, a u Indiji za 26,7% (Global Carbon Project).
Studija Oxfama pokazuje i veliku neravnopravnost: najbogatijih 0,1% ukupno je povećalo svoje emisije za 3% od 2015, dok su najsiromašnijih 10% smanjili emisije za 30%.
„Pariški sporazum je delimično podbacio,“ ocenila je Joanna Depledge, istoričarka klimatskih pregovora. „Ne možemo reći da je potpuni neuspeh, ali ni da je dramatičan uspeh.“
Diplomate u Belemu rade da skrate jaz između obećanja i konkretnih mera: ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore, ukidanje subvencija za fosilna goriva, pooštravanje ciljeva za emisije i veća finansijska podrška za zemlje koje su najranjivije na klimatske udare.
Zaključak: Deset godina nakon Pariza, tehnologija i tržišni pomaci pokazuju da je tranzicija moguća i već počinje. Ali tempo promena još uvek nije ni blizu onoga što je potrebno da se zadrži porast temperature na 1,5 °C — i to je ključna poruka sa kojom pregovori u Belemu nastavljaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
