Ahmad al-Šaraa je prvi sirijski predsednik koji je posetio Belu kuću od 1946. godine. Tokom posete očekuje se da Sirija zvanično pristupi američkoj koaliciji protiv Islamske države i da al-Šaraa pritiska za trajno ukidanje Caesarovog zakona. Dok neki američki zvaničnici zagovaraju ukidanje sankcija radi obnove, kritičari zahtevaju uslove koji uključuju zaštitu manjina i bezbednosne garancije. Ključna pitanja ostaju: prava manjina, bezbednost i uslovi za međunarodne investicije.
Ahmad al-Šaraa u Vašingtonu: prvi sirijski predsednik u Beloj kući od 1946. i zahtev za ukidanje Caesarovog zakona
BEJRUT — Prvi sirijski predsednik u Vašingtonu nakon 1946.
Ahmad al-Šaraa je stigao u SAD kao prvi sirijski predsednik koji posetio Belu kuću od sticanja nezavisnosti Sirije 1946. godine. Njegova poseta sledi neočekivani politički uspon: pre oko dve decenije bio je pritvoren u objektu pod američkom kontrolom u Iraku, a danas vodi snage koje su prošlog decembra svrgnule bivšeg predsednika Bašara al-Asada.
Pozadina i diplomatska ofanziva
Nakon što je, prema izveštajima, prekinuo veze sa al-Kaidom, al-Šaraa je pokrenuo diplomatsku ofanzivu kako bi normalizovao odnose sa državama koje su ranije izbegavale režim u Damasku. U maju se u Saudijskoj Arabiji sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom, gde je Trump najavio ukidanje višedecenijskih sankcija.
Sankcije i Caesarov zakon
Tokom posete Vašingtonu očekuje se formalno pristupanje Sirije američkoj koaliciji protiv Islamske države i intenzivna diplomatska kampanja za trajno ukidanje Caesarovog zakona — mera uvedenih zbog kršenja ljudskih prava vezanih za Asadov režim. Iako su Caesarove sankcije trenutno suspendovane predsedničkom odlukom, njihovo trajno ukidanje zahteva glasanje u Kongresu.
Ministarstvo informisanja Sirije navodi da će al-Šaraa "naglasiti važnost ukidanja ekonomskih sankcija, posebno Caesarovog zakona, kako bi se omogućio ekonomski oporavak i rast investicija".
Reakcije i uslovi u Kongresu
U američkom Kongresu traju pregovori: neki zvaničnici i senatori podržavaju ukidanje sankcija kao način da se podstakne obnova Sirije, dok drugi zahtevaju uslove. Među njima su bezbednosne garantije, zaštita verskih i etničkih manjina, normalizacija odnosa sa susedima uključujući Izrael i uklanjanje stranih boraca iz državnih institucija.
Bezbednosne brige i prava manjina
Kritičari podsjećaju na izbijanja sektaškog nasilja tokom protekle godine, kada su prorežimski naoružani sunitski formirani napadi doveli do smrti stotina civila iz alavitske i druzijske zajednice. Al-Šaraa je obećao da će će se kažnjavaju počinioci, ali manjinske zajednice ostaju oprezne. Grupe za ljudska prava i verski lideri u SAD zahtevaju konkretne korake, uključujući otvaranje humanitarnih koridora.
Pristupanje koaliciji i vojne implikacije
Američki zvaničnici navode da bi formalno pristupanje Sirije koaliciji protiv IS omogućilo bližu saradnju između američkih i sirijskih snaga i predstavljalo "prekretnicu" u regionalnoj bezbednosti. Ipak, detalji o modalitetima saradnje i uslovima ostaju predmet pregovora, a sirijski zvaničnici su uzdržani u javnim komentarima.
Stanje borbe protiv Islamske države
Iako je Islamska država izgubila većinu teritorija koje je nekad držala, ćelije grupe i dalje izvode napade. Prema podacima američkog CentCom-a, tokom godine je zabeleženo smanjenje broja napada u odnosu na prethodnu godinu, ali pretnja i dalje postoji.
Šta se očekuje
Poseta u Vašingtonu verovatno će odrediti budući pravac američko-sirijskih odnosa: da li će se Caesarov zakon trajno ukinuti ili će biti nametnuti novi uslovi; da li će formalno članstvo u koaliciji poboljšati bezbednosnu saradnju; i kako će se obezbediti prava manjina i procesa pomirenja u postkonfliktnom periodu.
Prilog: izveštaji Associated Press-a i sirijski državni izvori.
Pomozite nam da budemo bolji.
