COP30 u Belemu okuplja 50.000 učesnika u pokušaju da održi klimu međunarodne saradnje usred logističkih problema i političkih sukoba. Samit u Amazoniji stavlja u prvi plan pretnje kao što su krčenje šuma, ilegalno rudarenje i povrede prava domorodaca, dok pregovori pokušavaju da reše pitanja smanjenja emisija, finansiranja loss and damage i prelaza s fosilnih goriva. Izostanak aktivnog učešća SAD dodatno komplikuje pregovore.
COP30 u Amazoniji: ključni test za budućnost globalne klimatske saradnje
COP30 u srcu Amazona: zašto je ovaj samit drugačiji
Od ponedeljka, oko 50.000 učesnika COP30 stiže u Belem, grad na obali Amazona, kako bi pregovarali o budućnosti globalne klime. Predsednik Luiz Inácio Lula da Silva istrajao je na izboru lokacije uprkos ozbiljnim logističkim izazovima — od nedostatka hotelskih kapaciteta do paviljona koji su i danima pred početak konferencije bili u izgradnji.
Ambijent koji treba da probudi svest
Lula je želeo da delegati, novinari i predstavnici privatnog sektora osete realnost Amazonije: vlažan vazduh, nepogode koje dolaze iznenada i ugroženost lokalnih zajednica. "Bilo bi lakše održati COP u bogatoj zemlji", rekao je Lula, "ali želimo da ljudi vide pravu situaciju šuma, reka i ljudi koji tamo žive."
Glavni izazovi na stolu
Amazonska prašuma igra ključnu ulogu u apsorpciji gasova staklene bašte, ali je i pod pritiskom: krčenje šuma, ilegalno rudarenje, zagađenje, trgovina drogom i zloupotrebe prava domorodaca predstavljaju ozbiljne probleme koji se prepliću sa globalnom klimatskom politikom.
"Kako ćemo to sprovesti? Hoće li postojati konsenzus?"
— Andre Aranha Correa do Lago, predsednik COP30
Na pregovaračkom stolu su pitanja koja mogu odlučiti sudbinu globalne saradnje: da li svet može da se ujedini oko odgovora na najnovije, crne projekcije rasta temperature; kako izbeći zaoštravanje tenzija između bogatih i zemalja u razvoju; i gde će biti obezbeđena sredstva za loss and damage — štetu i gubitke koje izazivaju uragani, suše i drugi ekstremi.
Mapa puta za fosilna goriva i odsustvo SAD
Lula je na samitu lidera predstavio "mapu puta" za postepeni prelazak s fosilnih goriva, ali to pitanje razdvaja interese: energetske kompanije i države zavisne od nafte već su se aktivirale nakon dogovora iz Dubaija 2023. godine. S druge strane, mala ostrvska država i najsiromašnije zemlje zahtevaju da se zadrži cilj od 1,5 °C — koji UN ocenjuje da će verovatno biti prekoračen — i da se što pre ograniči trajanje tog prekoračenja.
Izostanak Sjedinjenih Država kao aktivnog učesnika na nivou predsednika dodatno komplikuje pregovore: prvi put u istoriji skupa nema američkog predsednika na licu mesta, a bivši predsednik Donald Trump reagovao je preko društvenih mreža povodom seče drveća u blizini Belemu, što je dodatno podgrejalo spoljno-političke tenzije oko događaja.
Logistika i poverenje
Organizatori se suočavaju sa stvarnim problemima: nepotpuni paviljoni, brige oko tehničke opreme i snabdevanja, pa i pitanja bezbednosti i ishrane. Izvori bliski UN upozoravaju da logistika može uticati na tok rasprava, ali istovremeno podsećaju da je simbolika održavanja COP-a u Amazoniji snažna poruka o hitnosti delovanja.
Šta možemo očekivati?
U naredne dve nedelje biće jasno da li međunarodna zajednica može da nađe kompromis oko finansiranja za klimatske gubitke i štete, mehanizama za smanjenje emisija i realnog plana za smenu fosilnih goriva, ili će pregovori ostati zategnuti između interesa bogatih država i potreba onih najranjivijih. Bez obzira na ishod, COP30 se već upisao kao ključna tačka u modernoj istoriji klimatskih pregovora — i to upravo u srcu jedne od najvažnijih ekoloških regija sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
