ITER u južnoj Francuskoj gradi najveći tokamak na svetu kako bi industrijalizovao fuziju — proces koji pokreće Sunce. Komora od preko 25.000 tona cilja temperaturu plazme od oko 150 miliona °C (~270 miliona °F) i početne fuzione eksperimente do 2035. godine. Projekat je skup i tehnički složen: budžet je porastao sa približno 5,5 na skoro 22 milijarde dolara, pa se plan testiranja prilagođava. Ako uspe, fuzija bi mogla pružiti veliko količinu čiste energije uz manje dugotrajnog radioaktivnog otpada nego fisija.
ITER gradi najveći tokamak: Može li fuzija dati Zemlji gotovo neograničnu čistu energiju?
ITER: cilj — industrijska fuziona energija
Dok to može zvučati kao fraza iz naučnofantastičnog serijala, ime ITER (International Thermonuclear Experimental Reactor — latinski "put") simbolizuje ambiciju tima u južnoj Francuskoj: pretvoriti energiju Sunca u praktičan, industrijski izvor energije na Zemlji.
Kako fuzija funkcioniše i zašto je važna
Za razliku od fisije, koja deli teže atome i proizvodi radioaktivni otpad, fuzija spaja dve lake jezgre u jednu težu i oslobađa ogroman množitelj energije. Prema američkom Ministarstvu energetike, fuzija ne proizvodi radioaktivni otpad u istoj meri kao fisija i potencijalno može obezbediti veliku količinu energije bez emisija stakleničkih gasova.
Šta gradi ITER
ITER podiže najveći tokamak na svetu — magnetnu komoru za zadržavanje plazme. Komora i prateća infrastruktura težiće preko 25.000 tona. Cilj je postići temperaturu plazme reda veličine ~150 miliona °C (otprilike 270 miliona °F), dovoljno visoku da omogući fuzione reakcije slične onima u Suncu.
"Pokušavate da podignete nešto do 150 miliona stepeni [Celsius]. Pokušavate da ga napravite u potrebnom obimu i tako dalje. To je jednostavno teško uraditi," — Laban Coblentz, glasnogovornik ITER-a (Euronews).
Tehnički i finansijski izazovi
Rad na projektu traje decenijama (intenzivnije od 2005. godine). Početni budžet od oko 5,5 milijardi dolara porastao je na blizu 22 milijarde dolara, što je dovelo do reorganizacije testnih planova. Da bi sačuvali ciljnu godinu za postizanje početne fuzione snage, tim ITER-a planira da preskoči javnu fazu "first plasma" i da to testiranje obavi drugim procedurama, ciljajući na početne fuzione eksperimente oko 2035. godine.
Šira slika i konkurencija
ITER nije jedini projekat u nuklearnoj inovaciji. Kompanije poput Westinghouse-a razvijaju male modularne fisione reaktore (SMR) koji bi, prema njihovim tvrdnjama, mogli da budu brže implementirani i da smanje lokalno zagađenje. Ipak, fuzija obećava daleko veću gustinu energije i manje trajnog radioaktivnog otpada ako se pokaže izvodljivom na industrijskom nivou.
Zašto je to bitno za svet — i za nas
U uslovima klimatskih promena i sve većeg pritiska na dekarbonizaciju energetike, fuzija predstavlja potencijalno transformativan izvor čiste i gotovo neiscrpne energije. ITER-ov tim ističe da što se duže čeka na fuziju, to je veća potreba za njenim što bržim razvojem.
Napomena o brojevima i jedinicama: u tekstu su iskazane procene temperature plazme (150 miliona °C ≈ 270 miliona °F) i masa konstrukcije (>25.000 tona). Broj trenutnih fisionih reaktora u svetu navodi se kao oko 436.
Pomozite nam da budemo bolji.
