COP30 počinje u Amazonu — više od 190 zemalja na samitu o klimi
Trideseti godišnji UN-ov samit o klimatskim promenama (COP30) zvanično počinje u Belému, brazilskoj luci u srcu Amazona. Domaćini očekuju oko 50.000 učesnika tokom skoro dve nedelje intenzivnih pregovora u kojima će učestvovati delegacije iz više od 190 zemalja.
Glavne teme skupa biće ubrzanje mera za suzbijanje klimatske krize i odgovor na sve češće i razornije posledice — suše, oluje, šumski požari i poplave. Poseban fokus biće na zahtevima siromašnijih država za većim međunarodnim finansiranjem za prilagođavanje i otpornost na klimatske promene.
Zaostali klimatski planovi i zahtevi za većim delovanjem
Sukob između ambicija i realnosti vidljiv je u brojkama: suprotno ranijim obavezama, samo oko trećine zemalja blagovremeno je podnelo ažurirane klimatske planove za period do 2035. godine. To je jedan od razloga zbog kojih će delegati snažno razmatrati načine za ubrzano smanjenje emisija i jačanje politika prilagođavanja.
„U svetlu neadekvatnih nacionalnih klimatskih politika, konferencija će se fokusirati na to kako ograničenje globalnog zagrevanja neophodno za naš opstanak još uvek može biti ostvareno“, rekao je Martin Kaiser, direktor Greenpeace Germany.
Brazil predlaže fond za tropske šume
Brazil, kao domaćin, promoviše novi višemilijardni fond pod nazivom Tropical Forest Forever Facility (TFFF). Predlog predviđa nagrade za države koje očuvaju tropske šume, dok bi za uništavanje šuma bile uvedene visoke kazne — prihodi od tih kazni išli bi u fond za dalju zaštitu i obnovu šuma.
Guterres: „moralni neuspeh i smrtonosna nemarnost“
Na pripremnom samitu generalni sekretar UN António Guterres upozorio je da je cilj ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5°C ugrožen i da će, prema trenutnim politikama, taj prag verovatno biti privremeno prekoračen najkasnije početkom 2030-ih. Guterres je to opisao kao „moralni neuspeh i smrtonosnu nemarnost“.
U zvaničnoj UN prognozi navedeno je da bi, ukoliko se ne promene aktuelne politike, svet mogao da se zagreje prosečno za oko 2,8°C u odnosu na predindustrijski period.
Politika, finansije i prošlogodišnje lekcije
Organizatori i aktivisti očekuju oštre pregovore — ne samo o emisijama i finansijama, već i o rešenjima za brzo smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Na COP29 u Azerbejdžanu prošle godine, zemlje bogate fosilnim resursima pokušale su da blokiraju konkretne korake ka faznom isključenju fosilnih goriva; azeri predsednik Ilham Alijev tada je u govoru nazvao fosilna goriva „darom od Boga“.
Izostanak velikih donatora dodatno komplikuje situaciju: Sjedinjene Države, drugi svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte, najavile su da neće učestvovati na ovom skupu, što može otežati dogovore o novim finansijskim obavezama za podršku siromašnijim državama.
Zaključak: COP30 će biti važan test političke volje i spremnosti na kompromis — na stolu su i ambiciozni ciljevi i konkretna finansijska rešenja (kao TFFF), ali i realna upozorenja da vreme ističe ako se politike ne ubrzaju.
