COP30 se održava u Belému, na ivici Amazona, uz pozive na hitno i kolektivno delovanje kako bi se ubrzalo smanjenje emisija ugljenika. Povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma i odsustvo visokih zvaničnika komplikuju pregovore, ali gradovi i kompanije pokušavaju da popune prazninu. Naučni izveštaji iz 2024. upozoravaju na rekordne temperature, emisije i nivo mora, a UN i stručnjaci pozivaju na brže i konkretne mere koje povezuju klimu sa životima ljudi.
COP30 u Amazoniji: «Moramo ubrzati borbu» — Belem poziva na hitnost i zajedništvo
COP30 počinje na obodu Amazona uz poziv na hitnu akciju
Pregovori Ujedinjenih nacija o klimi zvanično su otvoreni u Belému, na ivici brazilskog Amazona, uz poruke o hitnosti, većoj saradnji i ubrzanju mera nakon više od tri decenije nastojanja da se drastično smanje emisije ugljenika koje izazivaju globalno zagrevanje.
Mutirão — zajednički napor
André Corrêa do Lago, predsednik ove godinešnje konferencije COP30, pozvao je pregovarače na „mutirão“, brazilski pojam izveden iz reči autohtonih naroda koji označava kolektivni trud i zajedničko delovanje. U pismu učesnicima istakao je: «Ili odlučimo da se menjamo dobrovoljno, zajedno, ili će nam promena biti nametnuta tragedijom.»
Geopolitičke barijere: povlačenje SAD
Pozivima na jedinstvo suprotstavlja se odluka Sjedinjenih Država da se povuku iz Pariskog sporazuma pod administracijom Donalda Trumpa i odsustvo visokih zvaničnika na pregovorima. Iako je Kina trenutno najveći godišnji emiter ugljen-dioksida, istorijski doprinos SAD ostaje najveći jer se CO2 zadržava u atmosferi decenijama.
Ambasadorka Palaua Ilana Seid, predsedavajuća Alijanse malih ostrvskih država, upozorila je da je povlačenje SAD promenilo geopolitičku ravnotežu pregovora i dodatno otežalo položaj država najugroženijih od porasta nivoa mora.
Naučna upozorenja i hitnost
Svetska meteorološka organizacija i izveštaj State of the Global Climate potvrdili su da su 2024. godine globalne temperature, emisije gasova sa efektom staklene bašte i nivo mora dostigli rekordne vrednosti. Izveštaji upozoravaju da se klimatske promene ubrzavaju, a neki efekti biće nepovratni stotinama godina.
Simon Stiell, izvršni sekretar UN Okvira za klimatske promene (UNFCCC), u pismu pregovaračima je naglasio da iako Pariški sporazum delimično funkcioniše, moramo ubrzati akcije — posebno u Amazoniji. Stiell je podsetio na razorne događaje poslednjih meseci, od uragana do supertajfuna i tornada, i pozvao da klimatske politike budu povezane sa svakodnevnim životima ljudi.
Ko će doneti rezultate?
Katharine Hayhoe, glavna naučnica The Nature Conservancy, metaforički je uporedila svetske pregovore sa zajedničkom večerom: zemlje donose različite doprinose — neke svježe pripremljene, druge polovne i zastarele. Ona je istakla da će izostanak savezne američke politike delimično nadoknaditi gradovi, države i kompanije u SAD koji nastavljaju da smanjuju emisije.
Bivši američki izaslanik za klimu Todd Stern ocenio je da odsustvo federalnih predstavnika SAD i njihova politika nanose štetu globalnim naporima, ali da lokalni i privatni akteri daju određenu podršku globalnim ciljevima.
Zaključak
COP30 u Belému predstavlja test sposobnosti međunarodne zajednice da ubrza i pojača mere protiv klimatske krize. Naglasak konferencije je na hitnim, konkretizovanim i solidarnih merama — posebno u zaštićenim i klimatski osetljivim regijama kao što je Amazonija — i na povezivanju klimatskih politika sa socijalnim posledicama za najranjivije zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
