COP30 u Belemu: Brazil gura „akcioni dnevni red“ — fond za prašume, ciljevi za metan i plan za održiva goriva

Belem, COP30 — Umesto traženja novog globalnog klimatskog sporazuma, Brazil na UN-ovoj konferenciji COP30 promoviše „akcioni dnevni red“ zasnovan na dobrovoljnim merama koje bi podstakle države i kompanije da ispune postojeće obaveze. Domaćin skupa u amazonskom gradu Belemu predstavio je paket inicijativa koje kombinuju javno-privatno finansiranje, tehnološke programe i međunarodnu saradnju — ali i izazivaju kritike civilnog sektora.

Fond za tropske šume (TFFF)

Predsednik Luiz Inácio Lula da Silva najavio je pokretanje Tropical Forests Forever Facility (TFFF). Fond je već prikupio obećanja od više od 5 milijardi dolara, sa ambicijom da u narednim godinama naraste do 125 milijardi dolara. Koncept predviđa isplate razvojnim zemljama za svaki hektar šume koji ostave netaknutim, a prihod bi delom dolazio i od ulaganja u obveznice tržišta u razvoju, uz povrat i za privatne investitore.

Međutim, organizacije poput Rainforest Action Network (RAN) upozoravaju da sam fond neće biti dovoljan ukoliko banke i investitori nastave da finansiraju aktivnosti koje dovode do krčenja šuma. Kako je upozorio Tom Picken iz RAN-a, bez snažnih regulatornih mera novac može ostati „zaglavljen u pokvarenom sistemu“.

Obaveze po pitanju metana

Smanjenje emisija metana, koji ostaje u atmosferi oko 12 godina ali je kratkoročno vrlo potentan (otprilike 80 puta snažniji od CO2 u periodu od 20 godina), izdvojen je kao prioritet. Sedam država — Velika Britanija, Francuska, Kanada, Nemačka, Norveška, Japan i Kazahstan — potpisale su izjavu o cilju „skoro nulte“ emisije metana u sektoru fosilnih goriva. Pojedine mere uključuju precizno merenje emisija, prekid rutinskog flaringa i podršku proizvođačima iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima.

Najavljen je i Super Pollutant Country Action Accelerator sa ciljem da do 2030. ubrza velike rezove metana u 30 zemalja u razvoju, uz plan da mobilizuje oko 150 miliona dolara u obliku grantova i drugih sredstava. Sedam inicijalnih primaoca dobiće ukupno 25 miliona dolara (Brazil, Kambodža, Indonezija, Kazahstan, Meksiko, Nigerija i Južna Afrika).

Odvojeno, Global Methane Hub (GMH) i Global Green Growth Institute (GGGI) najavile su inicijativu vrednu više od 400 miliona dolara za programe u zemljama u razvoju, pri čemu će Meksiko, Nigerija i Senegal služiti kao pilot-projekti za smanjenje metana iz poljoprivrede, hvatanje flaring gasa i pretvaranje industrijskog otpada u energiju.

Održiva goriva: Belem 4x Pledge

Brazilsko Ministarstvo spoljnih poslova predstavilo je „Belem 4x Pledge on Sustainable Fuels“, za koji se do sada prijavilo 19 zemalja. Cilj je da se upotreba održivih goriva — uključujući vodonik, biogoriva i e-goriva — poveća najmanje četiri puta do 2035. kroz sprovođenje postojećih i najavljenih politika, uz akcenat na proizvodnju u velikom obimu i po konkurentnim cenama.

Međutim, Climate Action Network (CAN) kritikovao je inicijativu, ističući rizike prenaglog oslanjanja na bioenergiju i zahtevajući da se proizvodnja vodonika podržava isključivo uz primenu obnovljivih izvora energije.

Kritike i ključni izazovi

Iako paket mera obećava finansiranje i konkretne programe, ključne kritike se odnose na to da bez strožijih pravila i promene toka privatnog kapitala postoji rizik da inicijative postanu „fleksibilne“ alternative koje ne rešavaju sistemski problem krčenja šuma i emisija. Transparentnost, standardi za održivost i mehanizmi za merljive rezultate biće presudni za uspeh najavljenih programa.

Zaključak

COP30 u Belemu jasno pokazuje pomak od težnje ka novom globalnom sporazumu ka pokušajima da se kroz finansijske instrumente i partnerske inicijative ubrza implementacija već usvojenih obaveza. Uspeh zavisi od sposobnosti da se kombinuju ambiciozni ciljevi, regulacija i efikasno praćenje rezultata — kako bi obećana sredstva zaista dovele do zaštite biodiverziteta Amazona i smanjenja emisija.