COP30 u Belemu: Hitni poziv na jedinstvo dok UN upozorava — obećane redukcije emisija nisu dovoljne

COP30 otvoren u Belemu: zajednički odgovor na klimatsku krizu

Trideseta godišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30) počela je u brazilskom gradu Belemu, na obodu Amazonske prašume. Očekuje se učešće oko 50.000 ljudi iz više od 190 zemalja na dvanaestodnevnom skupu posvećenom ubrzanju akcija protiv globalnog zagrevanja.

„U ovoj areni COP30, vaš posao ovde nije da se međusobno borite – vaš posao je da se zajedno borite protiv ove klimatske krize,“

rekao je šef klimatske službe UN Simon Stiell obraćajući se delegatima i pozvavši na hitnu i koordinisanu akciju.

Stiell je istakao da su prethodni klimatski razgovori doneli rezultate, ali da je sada neophodno delovati mnogo, mnogo brže kako bi se značajno smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte. „Tuženje ne može biti strategija. Potrebna su rešenja,“ naglasio je.

Nova analiza UN pokazuje da su trenutni nacionalni planovi i obećanja za smanjenje emisija daleko od nivoa potrebnog da bi se do 2035. ograničilo zagrevanje na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa. Stručnjaci upozoravaju da bi prelazak tog praga doveo do znatno težih i učestalijih posledica klimatskih promena.

„Klimatske promene više nisu pretnja budućnosti. To je tragedija sadašnjosti,“

istakao je brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva, osuđujući pokušaje da se potkopaju naučne institucije i upozoravajući na potrebu odlučnog odgovora protiv poricatelja klimatskih promena.

U kontekstu međunarodne politike, Sjedinjene Države nisu poslale zvaničnu delegaciju na COP30, što su mediji povezali sa politikom aktuelne administracije. Bivši američki specijalni izaslanik za klimu Todd Stern ocenio je da nepostojanje delegacije „nije bilo konstruktivno“ da bi učestvovala.

Predsednik skupa, Andre Correa do Lago, rekao je da odsustvo SAD otvara prostor da se bolje sagleda doprinos zemalja u razvoju i njihove inicijative.

Domorodački lider iz Perua, Pablo Inuma Flores, pozvao je lidere sveta da pređu sa reči na dela: „Ne želimo da nas opet samo slušaju — želimo zaštitu, jer mi kao domorodački narodi najviše trpimo posledice klimatskih promena.“

U pismu objavljenom povodom otvaranja COP30, desetine naučnika izrazile su duboku zabrinutost zbog brzog topljenja glečera, ledenih ploča i drugih komponenti kriosfere. „Kriosfera se destabilizuje alarmantnom brzinom,“ napisali su, upozorivši da geopolitičke tenzije i kratkoročni nacionalni interesi ne smeju zaseniti globalnu potrebu za delovanjem.

Šta sledi?

Tokom narednih dana očekuju se pregovori o konkretnim merama za ubrzanje smanjenja emisija, finansiranju tranzicije prema čistoj energiji i zaštiti ranjivih zajednica, naročito domorodačkih naroda čije su teritorije ključne za očuvanje biodiverziteta i skladištenje ugljenika.

Zaključak: COP30 je mesto gde će se testirati politička volja država da pretvore obećanja u merljive i brze akcije — vreme za žalbe je prošlo, potrebna su rešenja i hitne mere.