Elizabeth Tsurkov, 38‑godišnja izraelsko‑ruska doktorantkinja na Prinstonu, bila je zatočena i podvrgnuta teškim mučenjima u Iraku od milicije koju povezuje s Kataib Hezbollahom. Oteta je u martu 2023, mučena elektrošokovima, seksualno zlostavljana i tražena je otkupnina od 600 miliona dolara. Posle više meseci prebačena je u drugu bazu, a oslobođenje u septembru objavio je predsednik Donald Trump; u procesu su, prema izvorima, učestvovali i američki i izraelski posrednici. Sada se oporavlja u Izraelu i planira da završi doktorat i nastavi istraživanja.
Preživela 2,5 godine mučenja u Iraku: izraelsko‑ruska istraživačica opisuje torturu i oslobođenje
Izraelsko‑ruska doktorantkinja detaljno govori o zatočeništvu i mučenju u Iraku
Elizabeth Tsurkov, 38‑godišnja izraelsko‑ruska doktorantkinja na Prinstonu, provela je dva i po meseca u zatočeništvu u Iraku i preživela teška mučenja, navodi Associated Press. Oteta je u martu 2023. dok je istraživala društveno‑političke pokrete u Bagdadu.
U iračkom žargonu mučilišta se nazivaju ta’aliq („ovisanje“) kada se žrtva podiže rukama vezanim iznad glave, dok je akrab („škorpija“) varijanta u kojoj se ruke primoravaju iza leđa — oba oblika mučenja koja je Tsurkov opisala.
Prema njenim rečima, otmičari su je nasilno ubacili u SUV, vezali oči, seksualno je napali i premlatili, posle čega je odvedena u objekte za mučenje na obodu Bagdada. Navodi i upotrebu elektrošokova, plastičnog biča, posebno po stopalima, čestih prisilnih položaja koji su pogoršavali bolove zbog nedavne operacije kičme, i drugog fizičkog i seksualnog zlostavljanja.
„Mučenje je bilo neverovatno brutalno“, rekla je Tsurkov. „Molila sam da se onesvestim da bi prestali.“
Kako tvrdi, njeni mučitelji nisu odmah znali da je Izraelka; nakon otkrivanja hebrejskih poruka na telefonu, počeli su da je optužuju za špijunažu. Prema informacijama koje joj je saopštilo izraelsko rukovodstvo, početna otkupnina koju su zahtevale njene ćelije iznosila je 600 miliona dolara.
Nakon oko četiri i po meseca prebačena je, kako veruje, u bazu povezana s Kataib Hezbollahom na granici sa Iranom, gde su mučenja prestala, ali je ostala u izolaciji. Njeno oslobađanje u septembru zvanično je saopštio predsednik Donald Trump; Tsurkov navodi da su u procesu oslobađanja bili angažovani i američki i izraelski zvaničnici, kao i iračko‑američki posrednik.
Tsurkov procenjuje da je bila meta milicije Kataib Hezbollah, koja je deo koalicije iransko‑podržanih iračkih jedinica. Grupa je na listi terorističkih organizacija SAD još od 2009. godine.
Mučenje je, kako navodi, ostavilo verovatna trajna oštećenja živaca. Trenutno se oporavlja u Izraelu, ide na medicinske preglede i fizikalnu terapiju, i planira da se vrati doktoratu na Prinstonu i istraživačkom radu na terenu kada se oporavi.
Tsurkov dodaje da smatra važnim da kao zapadna istraživačica s pristupom međunarodnim medijima osvetli delovanje iračkih milicija, jer žrtve iz same zemlje retko imaju mogućnost ili hrabrost da javno govore.
Kontekst i međunarodni pritisci: Njeno puštanje, prema navodima, usledilo je posle diplomatskog i političkog pritiska koji je uključio američke i izraelske aktere. Takođe je pomenuta zabrinutost milicija i iračkih zvaničnika zbog mogućih udarnih akcija SAD i Izraela u regionu, posebno nakon zaoštravanja sukoba nakon 7. oktobra 2023.
U završnim delovima intervjua Tsurkov govori o tome kako joj je povratak u slobodu izgledao „nestvarno“ i o malim, ali važnim zadovoljstvima – osećaju sunca, mirisu mora i nameri da se vrati životu i radu.
Napomena: AP obično ne identifikuje žrtve seksualnog nasilja osim kada one same iznesu svoju priču javno; Tsurkov je to učinila s namerom da skrene pažnju na uslove u iračkim zatvorima i na rizike za istraživače u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
