Studija u časopisu Royal Society Open Science identifikovala je 14 ljudskih pretnji za zvezdaste kitove, uključujući klimatske promene, plastiku i vojni sonar. Laura Feyrer upozorava da ljudski uticaj dopire i do najudaljenijih staništa, ugrožavajući migracije, razmnožavanje i opstanak ovih vrsta. Autori pozivaju na dodatna istraživanja, bolje regulative i pojedinačne korake poput smanjenja upotrebe jednokratne plastike.
Alarm naučnika: 14 ljudskih pretnji pogađa i najizolovanije zvezdaste kitove — „Nijedan deo okeana nije netaknut”
Studija objavljena u časopisu Royal Society Open Science pokazuje da ni najizolovanije vrste nisu zaštićene od ljudskog uticaja. Istraživanje, koje je vodila Laura Feyrer iz Fisheries and Oceans Canada, dokumentovalo je 14 pretnji izazvanih ljudskim delovanjem koje ugrožavaju zvezdaste kitove (porodica Ziphiidae).
Koje su glavne pretnje?
Istraživači su pretnje svrstali u kategorije: ozbiljne, srednje, umerene ili nepoznate. Među navedenim rizicima su:
- Klimatske promene — uključujući zakiseljavanje mora i pomorske toplotne talase;
- Zagađenje plastikom i mikroplastika, koja dospeva i u najudaljenija staništa;
- Vojni sonar, koji je povezan sa fatalnim masovnim nasukavanjima kod osam vrsta;
- Zapetljavanje u ribarske mreže i druge vrste zaplitanja;
- Izlivi nafte i zagađenje energentima;
- Kitolov i druge ljudske aktivnosti koje narušavaju stanište.
Zašto je to važno?
Prema autorki studije, Laura Feyrer, "taj sveprožimajući domet ljudskog uticaja, naročito plastike koja pogađa veliki broj vrsta, sugeriše da praktično nijedan deo svetskih okeana nije netaknut ljuskim delovanjem." Studija ističe da ove pretnje utiču na migracije, rast, razmnožavanje i preživljavanje kitova, delfina, marsvina i drugih morskih organizama.
"Situacija sa zvezdastim kitovima može poslužiti kao upozorenje da nijedna vrsta nije imuna na antropogene uticaje, bez obzira na svoju udaljenost ili retkost."
Zvezdasti kitovi obuhvataju oko 24 vrste širom porodice Ziphiidae i žive u svim okeanima Zemlje. Zbog dubokog i skrovitog načina života dugo su smatrani relativno zaštićenim od ljudskih uticaja — ali podaci o mikroplastici, nasukavanjima i povredama pokazuju suprotno.
Šta predlaže studija?
Autori pozivaju na intenzivnija istraživanja populacija, zdravlja i ponašanja zvezdastih kitova kako bi se razvile efikasne strategije zaštite. Takođe ističu potrebu za praćenjem i regulacijom ljudskih aktivnosti koje štete ovim vrstama, uključujući upotrebu sonara, upravljanje otpadom i odgovornije prakse u ribarstvu i transportu.
Kako pojedinci mogu da pomognu?
Pored podrške naučnim naporima i politikama zaštite, autorka navodi da pojedinci mogu doprineti promenom navika: smanjite upotrebu jednokratne plastike, koristite višekratne boce za vodu, informišite se i delite vrednosti očuvanja sa porodicom i prijateljima.
Napomena: U članku se takođe pominje razmišljanje o širem kontekstu biodiverziteta: kako je Elizabeth Kolbert ukazala u svojim radovima, planetu pogađa smanjenje biodiverziteta koje neki stručnjaci nazivaju šestim masovnim izumiranjem.
Pomozite nam da budemo bolji.
