3I/ATLAS se vraća s promenljivim, složenim repom — naučnici ispituju prirodu međuzvezdane kome

Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS ponovo je vidljiva pred zoru i privlači pažnju zbog iznenađujuće složenog i promenljivog repa. Posmatranja amatera i profesionalaca pokazuju višestruke mlazove, antirepove i strukture koje se menjaju iz dana u dan, što podstiče rasprave o njenom poreklu i ponašanju.

Nova zapažanja iz Evrope

U nedelju su Frank Niebling i Michael Buechner iz Španije fotografisali kometu. "Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS na 09.11.2025 pokazuje lepe strukture repa uprkos smetnjama od mesečine (82% osvetljenja) i maloj visini od oko 9–12° pri pokušaju snimanja", rekao je Niebling i dodao da je slika snažno obrađena kako bi se istakli antirep i "duvanski" rep.

Amaterski snimci širom Evrope potvrđuju da je rep kompleksan: Michael Jaeger iz Austrije, koji prati kometu od 4. novembra, zabeležio je prskanje od četiri ili pet mlazova. Jaeger je napomenuo da je tokom ekspozicije kometa bila samo 7–10° iznad horizonta, da je snimanje otežavala svitanje i jaka mesečina, ali da astrometrija pokazuje da kometa ostaje na predviđenoj putanji.

"Astrometrija je pokazala da i dalje prati efemeride. Reziduali su bili bolji od 1 uglovne sekunde. Nije usporila niti je ispalila neke male svemirske letelice", rekao je Jaeger.

Teorije o poreklu i ponašanju

Neobični mlazovi i veliki izdaci gasa i prašine doveli su do spekulacija. Harvardski astronom Avi Loeb ističe da 3I/ATLAS izbacuje više materijala nego što bi se očekivalo samo pod dejstvom Sunčevog zračenja. Kao moguće objašnjenje navodi fragmentaciju komete u blizini Sunca, što bi povećalo izloženu površinu i objasnilo masovni gubitak, ili — što smatra manje verovatnim, ali ne i nemogućim — prisustvo veštačkog potiska (tehnoloških potisnika) koji bi mogao da stvara posmatrane mlazove.

Većina astronoma i dalje smatra da kometa prati standardnu kometarnu orbitu i da su potrebna dodatna merenja i analiza pre nego što se donesu dalji zaključci.

Putanja, bliski susreti i buduća posmatranja

3I/ATLAS je 3. oktobra prošla oko 18,6 miliona milja od Marsa, prolazeći u blizini nekoliko orbitalnih sondi. NASA do objave izveštaja zbog administrativnih razloga nije pustila snimke susreta. Kometa je 29. oktobra bila u perihelu (najbliže Suncu) na oko 126 miliona milja i sada se vraća ka međuzvezdanom prostoru. Najbliži prilaz Zemlji očekuje se otprilike 19. decembra, na oko 167 miliona milja.

Evropska svemirska agencija planira da između 2. i 25. novembra snima 3I/ATLAS pomoću misije JUICE (Jupiter Icy Moons Explorer); podaci se očekuju u februaru 2026. Ti podaci mogu razjasniti da li su mlazovi i promenljive strukture posledica fragmentacije, emisije prašine ili nečeg neočekivanog.

Za sada: zapažanja su intrigantna, ali nedovoljna da potvrde netipično poreklo. Dalja posmatranja i analiza spektra i dinamike traga biće ključni za razumevanje ove retke međuzvezdane posete.

Izvor: adaptirano iz izveštaja SpaceWeather.com i lokalnih posmatranja amaterskih astronoma.