Tri nove vrste krastača iz roda Nectophrynoides u istočnoj Tanzaniji otkrivene su analizom muzeјskih primeraka i mitohondrijalne DNK. Umesto jaja, ove vrste rađaju žive „krastačiće“ i preskaču fazu punoglavca. Ranije svrstana široko rasprostranjena vrsta sada je podeljena na četiri, što znači da svaka ima manja i fragmentisanija staništa i može biti pod većim rizikom, pa je potrebno preispitati njihove statusе zaštite.
Tri nove vrste šumskih krastača rađaju žive „krastačiće“ — preskaču fazu punoglavca
Otkrivenje
Naučnici su identifikovali tri nove vrste krastača iz roda Nectophrynoides koje rađaju žive mlade — tzv. „krastačiće“ — umesto da polažu jaja i prolaze kroz fazu punoglavca. Ove vrste su otkrivene u planinskim oblastima istočne Tanzanije i predstavljaju važan doprinos razumevanju bioraznovrsnosti i evolucije vodozemaca.
Metode i analiza
Istraživači su pregledali stotine muzeјskih primeraka, analizirali snimke glasanja u prirodi i primenili pristupe poznate kao muzeomika, uključujući uzorkovanje mitohondrijalne DNK iz starih preparata. Kombinacija morfoloških podataka, genetske analize i akustičkih zapisa omogućila je razdvajanje ranije smatrane jedne vrste na više zasebnih taksonomskih jedinica.
Nove vrste
Analiza je otkrila da populacija ranije pripisivana Nectophrynoides viviparus zapravo obuhvata četiri odvojene vrste — N. viviparus i tri novoopisane vrste: Nectophrynoides saliensis, Nectophrynoides luhomeroensis i Nectophrynoides uhehe. Te vrste su spolja slične, ali se razlikuju u detaljima genetike, obliku glave i obliku i položaju žlezda na ramenima. Autori takođe ukazuju da primerci iz severnijih delova planinskog lanca mogu predstavljati još neotkrivene vrste.
Značaj i konservacija
Žive larve su izuzetno retke među žabama i krastačama — javljaju se kod manje od 1% poznatih vrsta — pa je otkriće novih živorođajućih vrsta posebno značajno. Pre ove studije poznato je bilo samo 17 vrsta vodozemaca koje rađaju žive mlade, od kojih je 13 pripadalo rodu Nectophrynoides; ova studija dodaje dalje vrste tom broju.
Ranije široko rasprostranjenu vrstu N. viviparus sada čine najmanje četiri zasebne vrste sa znatno manjim i fragmentisanim staništima. To znači da je svaka od njih verovatno ranjivija nego što se ranije mislilo, što može zahtevati preispitivanje njihovih statusa zaštite. Povezana vrsta Nectophrynoides asperginis izumrla je u divljini 2009. godine usled izgradnje brane i širenja gljivične bolesti, što je upozorenje o mogućim pretnjama.
Citat autora
"Žive larve su izuzetno retke među žabama i krastačama — javlja se kod manje od 1% vrsta — što ove nove vrste čini posebno zanimljivim," rekao je H. Christoph Liedtke, koautor studije i istraživač evolucije vodozemaca u Španskom nacionalnom istraživačkom savetu.
"Neki od ovih primeraka prikupljeni su pre više od 120 godina," dodala je Alice Petzold sa Univerziteta Potsdam. "Naša muzeomika omogućila je da tačno odredimo kojoj su populaciji ti stari primerci pripadali."
"Šume u kojima ovi organizmi žive brzo nestaju," upozorava John Lyakurwa sa Univerziteta Dar es Salaam, ukazujući na pretnje od ljudskih aktivnosti i klimatskih promena.
Zaključak
Otkrivanje tri nove vrste u rodu Nectophrynoides pokazuje koliko su muzejske zbirke i moderne genetske metode važne za identifikovanje skrivene bioraznovrsnosti. Istraživači naglašavaju potrebu za daljim studijama kako bi se ocenio stepen ugroženosti svake vrste i oblikovale efikasne strategije zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
