Brazil, domaćin COP30 u Belemu, pokušava da posreduje nakon dva dana zatvorenih konsultacija o četiri sporne tačke: trgovini, transparentnosti, klimatskim finansijama i smanjenju emisija. Najveće tenzije izaziva zahtev AOSIS-a da se prizna probijanje cilja od 1,5°C i pitanje novčane pomoći siromašnijim državama. Arapska grupa i veliki proizvođači nafte protivili su se nekim predlozima, dok EU, Kina i Indija ostaju u sporu oko carina na ugljenik. Moguće rešenje je sveobuhvatna "cover decision" koja bi omogućila kompromis.
COP30 u Belemu: Brazil traži kompromis oko 1,5°C, klimatskih finansija i trgovinskih mera
Belem, Brazil — Domaćin COP30 pokušava da u sredu, nakon dva dana zatvorenih konsultacija, iznađe kompromis između zemalja koje traže ambicioznije klimatske mere i onih koje žele da izbegnu ponovno otvaranje starih sukoba.
Četiri ključne teme
Na dnevnom redu nalaze se četiri sporne tačke koje su ranije kočile pregovore:
- Trgovina — posebno evropski poreski mehanizam na ugaljnik na granici (carbon border adjustment) koji izaziva protivljenje Kine i Indije;
- Transparentnost i izveštavanje — zahtev EU za većom jasnoćom u načinu izveštavanja ključnih klimatskih podataka;
- Klimatske finansije — obaveze bogatih zemalja da finansijski pomažu siromašnijim državama u prilagođavanju i ublažavanju posledica klimatskih promena;
- Smanjenje emisija — uključujući pritisak da se u tekstu prepozna uloga fosilnih goriva u zagrevanju planete.
Najosetljivije tačke
Najveće tenzije izaziva inicijativa Alijanse malih ostrvskih država (AOSIS) koja traži da konferencija prizna kolektivni neuspeh u održavanju zagrevanja ispod granice od 1,5°C — prag iz Pariškog sporazuma. Naučnici upozoravaju da je privremeno probijanje tog praga skoro izvesno jer globalne emisije nisu smanjene dovoljnom brzinom.
To je izazvalo negativne reakcije Arapske grupe, koja okuplja petrostati, dok bogate zemlje pokazuju rezervisanost prema ponovnom otvaranju pitanja finansijske odgovornosti. Istovremeno, Kina i Indija snažno osporavaju jednostrane trgovinske mere kao što je porez na ugaljnik na granici.
Mogući ishod: "cover decision"
Brazil je obećao neformalno saslušanje zahteva i posredovanje. U diplomatskim krugovima u Belemu sve češće se pominje takozvana "cover decision" — sveobuhvatan završni tekst koji bi ostavio prostor za kompromisna rešenja i omogućio da se kontroverzne teme razmotre zasebno ili u inovativnijem formatu.
Rotirajuće predsedništvo COP-a nema konačnu odlučivačku moć, ali igra važnu ulogu u usmeravanju pregovora i traženju konsenzusa među 197 zemalja i Evropskom unijom, članicama Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama.
Jedan učesnik zatvorenih konsultacija ocenio je da nekoliko država "još nije na brodu", ali je istakao da je dijalog bio "jasno konstruktivan".
Zaključak: U sredu je očekivano saopštenje Brazila o tome da li je posredovanje dalo rezultate i da li će COP30 završiti tekstom koji balansira zahteve ranjivih država, zabrinutost bogatih zemalja i otpor proizvođača fosilnih goriva.
Pomozite nam da budemo bolji.
