Invazivni prosopis, uveden iz Latinske Amerike sedamdesetih, danas preplavljuje velike površine etiopske regije Afar i ugrožava stočarstvo i poljoprivredu. Drvo može povući do 7 l vode dnevno i dostiže do 10 m visine; oko 20.000 km² Afara je već zahvaćeno. Procena štete za Afar iznosi ~602 miliona $, dok su globalni godišnji troškovi invazivnih vrsta procenjeni na 423 milijarde $. Lokalne i međunarodne organizacije uklanjaju stabla i sade voćnjake, ali meštanima je potrebna veća podrška.
Prosopis guši Afar: invazivno drvo koje uništava stočarstvo i plodnost zemljišta u Etiopiji
Jedno drvo koje je nekada smatrano rešenjem protiv dezertifikacije postalo je velika pretnja: prosopis, vrsta poreklom iz Latinske Amerike, danas se nekontrolisano širi u severoistočnoj etiopskoj regiji Afar i ugrožava egzistenciju lokalnih zajednica.
Poreklo i obećanje
Prosopis je uveden u Afar tokom 1970-ih kao otporniji, brzo rastući primerak koji bi sprečio eroziju zemljišta i pružio hladovinu u suvim nizinama. Zbog otpornosti na toplotu i brzog rasta, dugo je smatran korisnim u borbi protiv pustinjenja.
Šta ide po zlu
Danas je situacija drastično drugačija: prosopis je preplavio ravnice Afara, a njegovi trnoviti izdanci mogu dostići i do 10 metara visine. Svako drvo može povući i do sedam litara vode dnevno kroz duboke korene, što dodatno isušuje već suvo tlo i ugrožava poljoprivredu.
„Zbog ove biljke postali smo siromašni,“
reče stočarka Khadija Humed za AFP. Mnogi meštani navode da mahune prosopisa povređuju ili zapušavaju usta i želudce stoke, što dovodi do bolesti i smrti životinja, smanjenja stada i dubokog osiromašenja zajednica.
Još jedna neočekivana posledica
Gusta krošnja prosopisa privlači i divlje životinje, pa su lokalni stanovnici prijavili porast napada lavova, hijena i drugih grabljivica na sela i stoku. Trnovi dodatno povređuju životinje i ograničavaju njihovu sposobnost da traže hranu.
Obim štete i prognoze
Prema studiji objavljenoj u Journal of Environmental Management 2023. godine, prosopis je te godine zauzimao 8,61% teritorije Etiopije (povećanje sa 2,16% 2003. godine), dok su pašnjaci smanjeni za više od četvrtine. Procena je da bi do 2060. godine prosopis mogao pokriti i do 22% zemlje (od oko 1,1 milion km²).
Regionalna šteta po proceni Keteme Bekelea sa univerziteta Haramaya u Afaru iznosi oko 602 miliona dolara u protekle tri decenije, dok je globalna šteta koju izazivaju invazivne vrste procenjena na 423 milijarde dolara godišnje (izveštaj IPBES, 2023).
Kako se širi
Plodovi i mahune prosopisa šire seme: kamile i druge životinje jedu mahune i rasipaju seme velikim udaljenostima, što ubrzava ekspanziju vrste. Zbog adaptivnosti i otpornosti, biljka je često „van kontrole“ u pogođenim oblastima.
Mere, prepreke i lokalni odgovor
Organizacije poput CARE International, uz podršku danskog fonda Danida, od 2022. godine rade na suzbijanju širenja — podstiču meštane na berbu i iskorišćavanje biljke, uklanjaju stabla i sade voćnjake na oslobođenim površinama. Lokalni predstavnici i stručnjaci ocenjuju da je kontrola moguća, ali da je potrebna znatno veća finansijska, tehnička i institucionalna podrška.
Zaključak: Prosopis u Afaru je primer kako dobro zamišljena inicijativa može imati nepredviđene negativne posledice. Rešavanje problema zahteva koordinisanu akciju — od lokalnih mera uklanjanja i ekonomskog korišćenja biomase do međunarodne pomoći, istraživanja i dugoročnih planova upravljanja zemljištem.
Izvori: AFP, Journal of Environmental Management (2023), izveštaj IPBES (2023), izjave lokalnih stočara i stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
