IAEA nije mogla da verifikuje stanje iranskog urana obogaćenog do 60% od juna nakon udara Izraela i SAD, navodi poverljivi izveštaj. Prema septembarskom izveštaju, Iran poseduje 440,9 kg takvog uranijuma — količinu koja bi mogla da posluži za izradu do 10 nuklearnih bojevih glava ukoliko bi bila militarizovana. IAEA traži "poseban izveštaj" od Irana i ukazuje da je nastavak saradnje uslovljen odlukom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost; inspektori su poslati u Isfahan. Ponovne UN sankcije dodatno su zakomplikovale pristup i nadzor.
IAEA: Nije potvrđen status iranskog urana obogaćenog do 60% posle junske razmene udara
BEČ — Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorava da nije mogla da verifikuje stanje iranske zalihe uranijuma obogaćenog do 60% od juna, nakon što su izraelske i američke operacije pogodile iranske nuklearne objekte tokom 12-dnevnog sukoba, navodi se u poverljivom izveštaju koji je agenciji dostavljen državama članicama i koji je u sredu video The Associated Press.
Šta kaže poverljivi izveštaj
IAEA navodi da je „izgubila kontinuitet saznanja u vezi sa prethodno prijavljenim inventarima nuklearnog materijala u Iranu" u objekatima pogođenim tokom sukoba i da se taj problem mora "hitno rešiti". Agencija ističe da petomesečni prekid pristupa čini verifikaciju po standardnoj praksi nadzornih mera „odavno prekasnom“.
Zaliha i procene rizika
Prema poslednjem javnom izveštaju IAEA iz septembra, Iran poseduje 440,9 kg uranijuma obogaćenog do 60% — nivo koji je технички bliži vojno‑čistim vrednostima od 90%. IAEA je upozorila da takva količina, ukoliko bi bila militarizovana, teoretski može da posluži za izradu do oko 10 nuklearnih bojevih glava. Direktor agencije Rafael Grossi naglasio je da to ne znači da Iran trenutno poseduje oružje.
IAEA traži poseban izveštaj od Irana
Prema sporazumu o nadzoru, Iran je obavezan da dostavi "poseban izveštaj" o lokacijama i statusu nuklearnog materijala nakon vanrednih događaja kao što su napadi ili zemljotresi. IAEA navodi da je dostava takvog izveštaja neophodna da bi Agencija mogla da pruži uveravanja da je materijal korišćen u miroljubive svrhe i da objekti nisu zloupotrebljeni.
U pismu upućenom IAEA 11. novembra, Iran je saopštio da je „svaka saradnja sa Agencijom uslovljena odlukom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC) Irana“. IAEA takođe navodi da inspektori još nisu dobili pristup lokacijama koje su bile pogođene tokom sukoba.
Pristup lokacijama i planirane inspekcije
Nakon sporazuma koji su generalni direktor Grossi i iranski zvaničnik Abbas Aragči postigli u Kairu početkom septembra, Teheran je dozvolio inspekcije nekih neoštećenih objekata — među njima nuklearna elektrana u Bušeheru, Teheranski istraživački reaktor i tri objekta u Teheranu. Ipak, pristup centrima zahvaćenim udarima ostaje ograničen.
Iz izveštaja proizilazi da IAEA šalje inspektore u Isfahan — centar sa istraživačkim reaktorima i laboratorijama, gde su tokom rata pogođene neke zgrade, uključujući postrojenje za konverziju uranijuma. SAD su takođe izvele udare na taj kompleks.
Sankcije i regionalne posledice
Ponovno uvođenje oštrih Ujedinjenih nacija sankcija krajem septembra (putem mehanizma poznatog kao „snapback“) dodatno je zaoštrilo odnose između Irana i međunarodne zajednice. Sankcije obuhvataju zamrzavanje sredstava, zabranu određenih oružanih poslova i ograničenja vezana za balistički program, što je pojačalo izolaciju Teherana i dodatno komplikovalo saradnju sa IAEA.
Napomena: Iran i dalje tvrdi da je njegov nuklearni program miroljubiv, dok IAEA i zapadne države podsećaju da je Teheran imao organizovan program za razvoj nuklearnog oružja do oko 2003. godine.
Izveštaj The Associated Press služi kao izvor informacija. IAEA-ini podaci i izjave citirani su iz poverljivog izveštaja distribuiranog članicama agencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
