Nova studija pokazuje da bumbar-pčele razlikuju kratke (0,5 s) i duge (5 s) bljeskove svetla i koriste tu razliku da odluče gde će tražiti slatku hranu. Istraživači su koristili lavirint sa promenljivim položajima signala kako bi isključili učenje lokacije, a rezultati su objavljeni u Biology Letters. Nalaz sugeriše veću kognitivnu fleksibilnost insekata i otvara pitanja o neuronskim mehanizmima procene vremena.
Bumbar-pčele mogu da „osećaju“ vreme — prvo takvo otkriće kod insekata
Bumbar-pčele mogu da „osećaju“ vreme — prvo takvo otkriće kod insekata
Novo istraživanje pokazuje da bumbar-pčele (bumbar-pčele) umeju da procene trajanje bljeskova svetla i da koriste tu informaciju pri odlučivanju gde će tražiti hranu. To je, kako navode istraživači, prvi direktan dokaz ove sposobnosti kod insekata.
Istraživanje su vodili doktorski student Aleks Dejvidson i Elisabetta Versace, viša predavačica psihologije na Queen Mary University of London. Tim je postavio lavirint kroz koji su pojedinačne pčele prolazile prilikom izlaska iz gnezda da bi se hranile.
Metodologija
U lavirintu su pčele dobijale dva vizuelna signala: jedan krug je zasvetleo kratkim bljeskom (0,5 s), a drugi dugim bljeskom (5 s). Na mestu kratkog bljeska nalazila se slatka nagrada koju pčele vole, dok je na mestu dugog bljeska bila gorka hrana. Položaji krugova menjani su u svakoj prostoriji kako bi se isključila mogućnost da pčele uče lokacije umesto trajanja signala.
U dodatnim testovima istraživači su uklonili hranu kako bi isključili uticaj mirisa ili vidljivih tragova nagrade. Pčele su i tada, u značajnoj meri, pokazivale sklonost ka krugu sa kratkim bljeskom povezanom sa slatkom hranom.
Zaključci i značaj
Rezultati pokazuju da pčele nisu vođene samo prostim refleksima, već da mogu da obrađuju vremensku dimenziju stimulusa i da tu informaciju koriste prilikom donošenja odluka tokom ishrane. Istraživači su istakli da su pčele u eksperimentu razlikovale bljeskove od 0,5 i 5 sekundi.
„Na ovaj način pokazujemo da pčela zapravo obrađuje vremensku razliku između signala kako bi usmerila izbor pri foragingu,“ rekao je Aleks Dejvidson.
„Pčele su u stanju da koriste nove stimuluse koje tokom evolucije verovatno nisu videle — to ukazuje na fleksibilno učenje,“ dodala je Elisabetta Versace.
Autori planiraju dalje istraživanje neuronskih mehanizama koji omogućavaju procenu trajanja, kao i eksperimente sa pčelama koje se slobodno kreću u kolonijama, kako bi ispitali individualne i socijalne razlike u učenju.
Mišljenja nezavisnih stručnjaka
Cintia Akemi Oi (UCL) ocenila je da nalaz ima smisla s obzirom na potrebu pčela da efikasno upravljaju vremenom pri foragingu. Jolyon Troscianko (University of Exeter) ističe da rezultat pokazuje kako male životinje sa znatno manjim mozgovima mogu razviti opšte učenje izvan uobičajenih ekoloških uslova.
Rad je objavljen u časopisu Biology Letters. Iako naučnici još ne znaju tačan neuronski mehanizam kojim pčele mere trajanje, ovo otkriće proširuje razumevanje kognicije insekata i pitanja kako različiti sistemi — uključujući ljudski — obrađuju vreme.
Za čitaoce: Studija podstiče da pčele ne posmatramo samo kao nepromišljene oprašivače, već kao životinje sa složenim ponašanjem i sposobnošću fleksibilnog učenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
