G4 solarna oluja: Zašto smo sinoć videli severna svetla (Aurora Borealis) i kada ih ponovo tražiti

G4 solarna oluja i Aurora Borealis

U toku je snažna G4 solarna oluja, zbog čega su sinoć mnogi u dolini mogli da vide Aurora Borealis golim okom. Mnogi su takođe zabeležili spektakularne fotografije ovog prirodnog fenomena.

Kada ih možete ponovo videti

Ako ste propustili prizor, postoji nova šansa večeras — najbolje je posmatrati nebo okrenuti prema severu između otprilike 20:00 i 00:00, uz što tamniji i vedriji horizont.

Kako nastaju severna svetla?

Severna svetla nastaju kada izbačaj koronalne mase (CME) sa Sunca šalje naelektrisane čestice koje ulaze u Zemljinu magnetosferu i sudaraju se sa gasovima u gornjim slojevima atmosfere. Te sudare prate emisije svetlosti — svaki sudar „uzbuđuje“ atome ili molekule, koji pri povratku u osnovno stanje emituju fotone vidljive kao boje aurore.

Šta znače boje?

• Crvena: Ekscitovani atomski kiseonik na velikim visinama (obično >200 km) — ova boja se viđa pri jačim olujama zbog tanjih gustina na tim visinama.
• Zelena: Atomski kiseonik na nižim visinama (~100–150 km) — najčešće i najizrazitije svetlo aurora, zbog snažnije emisije 557.7 nm.
• Plavo / ljubičasto: Jonizovani molekularni azot (N2 i N2+) — daje plave i ljubičaste tonove, češće pri nižim visinama i kada su sudari energičniji.

Praktični saveti za posmatranje i fotografisanje

Za bolji doživljaj: udaljite se od gradskih svetala, koristite širokougaonu sočivo na fotoaparatu, stativ i dužu ekspoziciju (10–30 s) pri niskom ISO za detaljnije snimke. Najvažnije su vedro nebo i strpljenje — intenzivna aktivnost može da traje i nekoliko sati.

Napomena: vremenski uslovi i lokalna svetlosna zagađenja utiču na vidljivost; navedeni termini su orijentacioni.