Eksplozije u Delhiju i Islamabadu: uzajamne optužbe, hapšenja i mogući regionalni odjek

Sažetak: Nakon snažnih eksplozija u Nju Delhiju i Islamabadu, tenzije između Indije i Pakistana su porasle, uz međusobne optužbe i zahteve za brzim istragama. Oba napada su retka u prestonicama i podstiču strahovanje od dalje eskalacije u regionu.

Šta se dogodilo?

U ponedeljak uveče, u 18:52 (13:22 GMT), snažna eksplozija odjeknula je u Nju Delhiju, u gusto naseljenom delu blizu stanice Red Fort Metro. Prema zvaničnim podacima, poginulo je najmanje 13 ljudi, a više od 20 je povređeno.

Delhi policija je izvestila da se "sporo vozilo zaustavilo na crvenom svetlu, u njemu je došlo do eksplozije, a od detonacije su bila oštećena i okolna vozila." Istraga je dovela do privođenja prvobitnog vlasnika registrovanog vozila, Mohammad Salmana iz Gurugrama (Haryana), i osobe kojoj je on prodao automobil.

Manje od 24 sata potom, u utorak oko 12:30 (07:30 GMT), dogodila se eksplozija na ulazu Okružnog pravosudnog kompleksa na Srinagar highwayu u Islamabadu. Pakistanske vlasti su saopštile da je u napadu, koji je imeo karakter samoubilačkog bombaškog napada, poginulo najmanje 12 osoba, a više od 30 je povređeno.

Reakcije i tvrdnje

U Indiji su najviše zvaničnici pozvali na temeljnu istragu. Premijer Narendra Modi, tokom posete Butanu, rekao je da su "službe zavezane da stignu do korena zavere" i da će svi odgovorni odgovarati pred zakonom. Delhi policija je primenila Zakon o sprečavanju nezakonitih aktivnosti (UAPA, 1967) u okviru istrage.

U Pakistanu su reakcije bile brže u asociranju krivice: premijer Shehbaz Sharif bez dokaza optužio je "indijske posrednike" za napad u Islamabadu, dok je odbrambeni ministar Khawaja Asif tvrdio da je napad planiran iz Avganistana po naređenju Indije. Randhir Jaiswal, portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova, odbacio je te tvrdnje kao "neosnovane i neutemeljene" i okarakterisao ih kao pokušaj odvraćanja pažnje od unutrašnjih dešavanja u Pakistanu, uključujući sporni 27. amandman ustava.

Ko je preuzeo odgovornost?

Skupina Jamaa‑ul‑Ahrar, frakcija Tehreek‑e‑Taliban Pakistan (TTP), preuzela je odgovornost za napad u Islamabadu, ali je centralni TTP tu odgovornost negirao. Pakistanske vlasti takođe su povezale druga dešavanja (npr. udar automobila u kampus u Wani) sa istim nizom napada, dok su istrage i spasilačke operacije bile u toku.

Regionalni kontekst i pozadina

Napetosti dolaze posle kratkog, ali intenzivnog sukoba između Indije i Pakistana u maju u vezi sa serijom napada u Kašmiru. U aprilu su u Pahalgamu ubijene 26 osobe — incident koji je doveo do obostranih ofanziva i udara 7. maja, a mirovni prekid je postignut 10. maja. U pozadini su i promenljivi odnosi sa talibanima u Avganistanu: pregovori između Pakistana i Avganistana posredstvom Katara i Turske prekinuti su 7. novembra, dok su odnosi između Indije i talibanskog režima postupno popravljeni.

Analitički osvrt

Michael Kugelman, analitičar za Južnu Aziju, ukazao je da Pakistan često optužuje Indiju za sponzorisanje antipaakistanskih grupa, dok Indija strogo postupa u kontekstu svoje politike da terorističke napade tretira kao potencijalni povod za značajne kontramere.

Kugelman smatra da će javno optuživanje bez "pušačkog dokaza" otežati Indiji međunarodnu podršku, dok Pakistan, verujući da napadi dolaze s avganistanske teritorije, može pojačati pritisak na Kabul.

Moguće posledice

Eksplozije u dve prestonice dodatno destabilizuju ionako napetu situaciju u regionu i povećavaju rizik od političke i bezbednosne eskalacije. Ključni faktori za dalji razvoj događaja su rezultati istraga i reakcije dve države — diplomatske, bezbednosne i eventualno vojne prirode.

Šta dalje? Istrage su u toku u obe prestonice; dok se dokazi ne objave, zvanična optuživanja ostaju sporna. Svetska i regionalna pažnja prati razvoj događaja zbog potencijalnih posledica po stabilnost Južne Azije.