Kometa 3I/ATLAS, otkrivena 2024. od strane ATLAS mreže teleskopa, dolazi izvan našeg Sunčevog sistema i jedna je od samo tri potvrđene međuzvezdane pojave. JWST je zabeležio znatno viši odnos CO2 prema vodeni pari nego kod tipičnih kometa, što može ukazivati na mesto njenog formiranja ili na efekat velike ulazne brzine. Naučnici prate promene nakon prolaska pored Sunca, a dodatna posmatranja su planirana za decembar. Mnoge amatere podstiče se da pokušaju da je vide malim teleskopima.
3I/ATLAS — međuzvezdana kometa s neočekivano visokim udelom CO2
Upoznajte 3I/ATLAS — međuzvezdani gost sa neočekivanim sastavom
Kometa koja je došla izvan našeg Sunčevog sistema, označena kao 3I/ATLAS, pruža astronomima retku priliku da prouče objekat čije je putovanje počelo pre milijardi godina, daleko izvan domašaja planeta oko Sunca.
„Ova kometa je posebno zanimljiva zato što zapravo dolazi izvan našeg Sunčevog sistema“, objašnjava Qicheng Zhang, postdoktorski istraživač u Lowell opservatoriji. „Slovo ‘i’ u 3I označava ‘interstelarno’ — to znači da je reč o međuzvezdanom objektu. U ovom slučaju radi se o međuzvezdanoj kometi jer je vidljivo da iz nje izlazi gas i proizvodi prašinu.“
3I/ATLAS je jedna od samo tri potvrđene međuzvezdane pojave koje smo ikada detektovali (uz 1I/ʻOumuamua i 2I/Borisov), što je čini izuzetno vrednom za proučavanje porekla i raznolikosti materijala izvan našeg sistema.
Neočekivan sastav: mnogo više CO2 nego obično
Ubrzo nakon otkrića, Svemirski teleskop James Webb (JWST) posmatrao je 3I/ATLAS i otkrio da kometa ispušta neobično veliku količinu ugljen-dioksida u odnosu na vodenu paru — znatno više nego što je tipično za komete iz Sunčevog sistema. Taj nalaz može baciti novo svetlo na to gde i kako su se formirali međuzvezdani objekti.
„To može značiti da objekat sadrži mnogo više ugljen-dioksida u odnosu na vodu, što bi moglo ukazivati na mesto gde se formirao ili na sastav zvezde ili planetarnog sistema iz koga potiče,“ kaže Zhang.
Druga mogućnost je da je upravo velika brzina kojom je 3I/ATLAS uletela kroz solarni prostor omogućila očuvanje smrznutog CO2 (zamislite „suvi led“) koji bi slabije pokretne komete u našem sistemu ranije izgubile pri približavanju Suncu. Zhang tu brzinu slikovito upoređuje sa loptom koja se baci niz zgradu umesto da se ispusti iz mirovanja.
Šta očekuju naučnici
Sada, kada je kometa prošla tačku najbližu Suncu, istraživači pomno prate kako se menja njena aktivnost. JWST je zakazao dodatna posmatranja u decembru, a teleskopi na Zemlji širom sveta nastaviće da prate promene u izbacivanju gasa i prašine kako se kometa udaljava.
Cilj je uporediti ovaj međuzvezdani posetilac sa kometama rođenim u našem Sunčevom sistemu i utvrditi da li njegov sastav daje tragove o uslovima formiranja u drugom zvezdanom sistemu.
Mitovi i realnost
Iako su se na internetu pojavile razne spekulacije — uključujući i teorije o vanzemaljskoj tehnologiji — Zhang ističe oprez: „Nema ničega kod ovog objekta što bi vrištalo da je reč o vanzemaljskoj tehnologiji. Još smo daleko od iscrpljivanja svih objašnjenja koja ne uključuju takve hipoteze.“
Možete je i videti
Dobro je znati da je 3I/ATLAS dovoljno sjajna da je mnogi ljubitelji neba mogu pokušati videti malim teleskopima. Ako ste zainteresovani, pratite lokalne astronomske klubove ili onlajn ephemeride za precizne informacije o položaju i uslovima posmatranja.
Posmatranje međuzvezdane komete urealnom vremenu daje priliku da neposredno sagledamo materijal koji je nastao u nekom drugom delu galaksije — makar na kratko dok prolazi kroz naš Sunčev sistem.
Pomozite nam da budemo bolji.
