Zemlju prate brojna mala tela koja izgledom podsećaju na mesece: kvazi‑mesečevi koji dele orbitalne putanje sa Zemljom i mini‑mesečevi koji su kratkotrajno privremeno zarobljeni njenom gravitacijom. Nedavno otkriće objekta PN7, detektovanog krajem avgusta od strane Pan‑STARRS‑a, podiže broj poznatih kvazi‑mesečeva na najmanje sedam; PN7 je uskladio kretanje sa Zemljom još 1960‑ih i očekuje se da promeni orbitu oko 2083. Poreklo ovih tela ostaje predmet istraživanja — moguće su asteroidi, fragmenti Meseca ili ostaci drevne populacije — a buduće misije i novi teleskopi trebalo bi da rasvetle njihovu prirodu.
Zemlja ima više „meseca“ nego što mislite — PN7 i svet kvazi‑ i mini‑meseca
PN7 — misteriozni svemirski kamen veličine zgrade — nedavno je identifikovan kao novi kvazi‑mesec koji već decenijama prati Zemlju u zajedničkoj putanji oko Sunca. Otkriće podseća da naš kosmički sused nije tako sam kako izgleda: pored Meseca postoje i manja tela koja povremeno glume „dodatne“ satelite.
Šta su kvazi‑mesečevi i mini‑mesečevi?
Kvazi‑mesečevi zapravo orbitiraju oko Sunca, ali imaju takvu relativnu putanju da, gledano iz Zemljine blizine, deluju kao da kruže oko naše planete — ponekad ispred nje, ponekad iza. Mini‑mesečevi su pak tela koja su privremeno zarobljena Zemljinom gravitacijom i za kraći period (obično manje od godinu dana) zaista obletaju oko planete pre nego što pobegnu nazad u heliocentričnu orbitu.
PN7 i druga zapažanja
PN7 je detektovan krajem avgusta od strane opservatorije Pan‑STARRS na Havajima. Analize sugerišu da je uskladio kretanje sa Zemljom još sredinom 1960‑ih, a očekuje se da će promeniti svoju orbitu oko 2083. godine. PN7 je među najmanjima poznatih kvazi‑mesečeva — takva tela obično mere od oko 9 m do oko 300 m (približno 30–1.000 stopa).
Jedan od najpoznatijih kvazi‑mesečeva je Kamoʻoalewa, otkriven 2016. i koji je zadržao kvazi‑status oko jednog veka, a predviđa se da će ostati u toj konfiguraciji još stotinama godina.
Zašto su važna ova otkrića?
Ovi objekti su znanstveno vredni jer omogućavaju posmatranje orbitalne dinamike „u malom“ i na relativno kratkim vremenskim skalama. Oni mogu pomoći u razumevanju porekla blizu‑zemaljskih tela i procesa koji oblikuju naš sistem — od sudara i izbacivanja materijala s Meseca do premeštanja asteroida iz glavnog pojasa pod uticajem Jupitera.
„Oni navode na preispitivanje uredne, statične slike Sunčevog sistema,“ kaže Ben Sharkey sa Univerziteta Merilend.
Mogućna porekla
Naučnici raspravljaju o tome odakle potiču kvazi‑ i mini‑mesečevi. Mogu biti:
- fragmenata iz populacije blizu‑zemaljskih asteroida koja je nekoć potekla iz glavnog pojasa između Marsa i Jupitera;
- delovi Meseca izbačeni udarima drugih tela (lunarni materijal izgleda je prisutan kod nekih objekata poput Kamoʻoalewa);
- preostali članovi drevne populacije malih tela koja su se nekada oblikovala blizu Zemlje.
Posmatranja i buduće misije
Napredak u teleskopskim tehnologijama — i instrumenti poput buduće Opservatorije Vera C. Rubin — povećava mogućnost pronalaska novih malih saputnika. Već je u planu istraživačka misija ka Kamoʻoalewa: kineska sonda treba da dopre do njega i vrati uzorke na Zemlju, što bi moglo razjasniti poreklo takvih tela.
Zaključak
Mali kvazi‑ i mini‑mesečevi neće promeniti Copernicusovu revoluciju, ali podsećaju da je Sunčev sistem dinamičan. Iako Zemlja verovatno neće trajno dobiti novog velikog meseca bez dramatičnih događaja, mala putujuća tela kao PN7 verovatno će nastaviti da se privremeno pridružuju našem planetarnom društvu — i pružati nam prilike za nova otkrića.
Pomozite nam da budemo bolji.
