Vijetnam pod pritiskom: ribari između „žutog kartona“ EU, američkih carina i kineskih patrola

Analiza: Vijetnamski ribari pred novim pravilima i starim rizicima u Južnom kineskom moru

Na zarđaloj rivi u severnoj luci Hai Fon, gde su nekada američki bombarder B-52 danima dejstvovali, sedamdesetogodišnji ribar Bui Quang Mong krpi izlizanu mrežu. Pola veka na moru ostavilo je njegove ruke hrapavim, a svaki ožiljak priča o olujama, sudarima s drugim brodovima i neprekidnoj borbi da se preživi.

Za vijetnamske ribare Južno kinesko more oduvek je bilo opasno: od tajfuna do susreta s kineskim patrolnim i ratnim brodovima, pritvaranja, konfiskovanja ulova i čak potapanja plovila. Danas se, međutim, njihova svakodnevica oblikuje i u dalekim prestonicama.

Žuti karton Evropske unije i rokovi

Žuti karton koji je Evropska komisija uvela zbog problema sa ilegalnim, neregistrovanim i neregulisanim (IUU) ribolovom postao je tema svih razgovora. Vijetnam ima rok da otkloni nedostatke do inspekcije krajem 2025. godine — u suprotnom preti mu crveni karton i zabrana izvoza morskih proizvoda vrednih više od 500 miliona dolara godišnje.

Nova trgovinska dinamika sa SAD

Istovremeno je sklopljen američko‑vijetnamski carinski sporazum koji obe zemlje predstavljaju kao uspeh. Ipak, nejasno je kako će nova pravila uticati na obične ribare. Vašington, prateći iste podatke o usklađenosti s IUU standardima kao i Brisel, može pooštriti carine i mere ukoliko Vijetnam ne ukloni žuti karton — što bi za izvoz bio dodatni udarac.

Digitalna regulacija i praktična pitanja

Hanoj je pokrenuo akcioni plan: inventarizacija i ponovna registracija svih plovila, obaveznog izdavanja dozvola, digitalna tragljivost svakog ulova i beleženje svakog ulaska i izlaska iz luka. Cilj je iskorenjivanje IUU ribarenja, ali primena tih mera nailazi na praktične i sociopolitičke izazove.

"Ne znam Vašington. Ne znam Brisel. Znam samo da li ima posla", kaže Mong, sumirajući stav mnogih ribara — brigu za egzistenciju koja nadilazi diplomatske termine.

Bezbednost i klimatski pritisci

Istovremeno, vijetnamski ribari prisiljeni su da plove bliže obali iz straha od susreta s kineskim pomorskim milicijama i ratnim plovilima u sporovima oko voda. Takva prisutnost, kažu ribari, čini more ne samo meteorološki nego i politički opasnim. Na to se nadovezuju sve izraženiji klimatski udari — kao što je tajfun Kalmaegi, koji je nedavno pogodio ostrvo Cu Lao Cham.

Državne mere i dugoročne strategije

Vlade na lokalnom nivou promovišu visokotehnološku akvakulturu — prelazak sa drvenih splavi na plastične ramove i kaveze — kao način da se obezbedi stabilniji prihod i zaštite resursi. Uspostavljene su velike morske rezerve (Bach Long Vi i Cat Ba‑Long Chau) koje zauzimaju više od 35.000 hektara, pet zona za obalnu zaštitu i tri kopnena rezervata. Vlasti navode da su pustili više od 2,1 miliona jedinki riba, škampa, rakova i mekušaca radi obnove stokova.

Ipak, obnova staništa je spora, cena goriva i dalje opterećuje domaćinstva, a prelazak na elektronske dnevnike i uređaje za praćenje postaje nova realnost u lukama.

Ljudski trošak i politička dimenzija IUU problema

Regulatorna usklađenost je deo rešenja, ali mnogi ribari tvrde da je deo problema političke prirode: prisustvo Kine u spornim vodama prisiljava ih da rizikuju, često van zvanično dopuštenih zona. Dok Brisel traži tehnička rešenja, na terenu se sukobljavaju bezbednosni, klimatski i socijalni faktori.

Za ribare poput Monga i kapetana Dang Van Nhan, koji tvrdi da mu je traler jednom bio potopljen nakon sudara s kineskim ratnim brodom, budućnost postavlja jednostavno pitanje: da li će more i dalje hraniti njihove porodice pod sve strožijim pravilima i rastućom geopolitičkom tenzijom?

Vijetnam je na prekretnici: pokušava da sačuva riblje stokove i pristojan život ribara, ali su rešenja kompleksna i zahtevaju kombinaciju tehnike, politike i međunarodne saradnje.

James Borton je vanredni saradnik na Johns Hopkins SAIS i autor knjige "Harvesting the Waves".