Nova analiza podataka iz misija Gaia i TESS otkriva da su Plejade jezgro znatno većeg zvezdanog sistema — „Velikog kompleksa Plejada”, koji obuhvata hiljade povezanih zvezda i prostire se najmanje 600 parseka. Istraživanje je identifikovalo i „zvezdane mostove” gasa koji povezuju različite klastere, a nova metoda zasnovana na merenju rotacije zvezda omogućava otkrivanje rasutih, koevolucionih grupa. Autori veruju da će ove metode pomoći i u traganja za mogućim zvezdanim porodicama kojima je pripadalo i Sunce.
Plejade nisu samo sedam zvezda — otkriven „Veliki kompleks Plejada” koji se prostire 600 parseka
Plejade nisu samo sedam svetlih zvezda — otkrivena je ogroman zvezdani kompleks
Astronomi su upotrebom preciznih podataka o položaju i kretanju iz misija Gaia (ESA) i TESS (NASA) otkrili da poznate Plejade — ili Sedam sestara — predstavljaju gusto, vezano jezgro znatno šire strukture. Umesto da su izolovani klaster od nekoliko sjajnih zvezda, Plejade su centar onoga što autori studije nazivaju Veliki kompleks Plejada, koji sadrži hiljade povezanih zvezda rasutih po velikom delu neba.
Studija, objavljena u časopisu The Astrophysical Journal, pokazuje da većina zvezda u ovom kompleksu potiče iz iste ogromne molekularne oblake. Istraživači su takođe identifikovali „zvezdane mostove” — tanke struje gasa i zvezda koje povezuju Plejade sa drugim mladim klasterima, što ukazuje na zajedničko poreklo i dinamičku povezanost.
Procena veličine kompleksa iznosi najmanje 600 parseka (~1.960 svetlosnih godina). Jedan parsek iznosi približno 3,26 svetlosnih godina ili oko 31 bilion kilometara, pa je reč o strukturi izuzetnih razmera u okviru naše Galaksije.
„Utvrđujemo da Plejade predstavljaju vezano jezgro mnogo veće, koevolucione strukture koja sadrži više poznatih klastera,” naveli su autori u radu.
Istraživači su takođe primenili analize rotacije zvezda — merenje brzine njihovog okretanja — kao novi način da identifikuju starosno srodne grupe koje su previše rasute da bi ih otkrile tradicionalne metode. Ovo otvara novi pristup u kartiranju „skrivenih” zvezdanih porodica i razumevanju formiranja zvezda u našem susedstvu.
„Merenjem kako se zvezde okreću možemo identifikovati zvezdane grupe koje su previše rasute da bi ih otkrile tradicionalne metode, otvarajući novi prozor u skrivenu arhitekturu naše Galaksije,” rekao je dr Andrew Boyle sa Univerziteta Severne Karoline.
Autori studije veruju da mnogi, naizgled nezavisni klasteri zapravo mogu biti delovi većih, razgranatih zvezdanih porodica. Tim se nada da će primena ovih metoda pomoći i u utvrđivanju porekla našeg Sunca — da li je i on nastao kao deo mnogo veće zvezdane grupe.
Plejade imaju i kulturni značaj širom sveta: pominju se u Starom zavetu i Talmudu, obeležavaju se kao Matariki na Novom Zelandu, a njihov motiv koristila je i japanska kompanija Subaru u svom logotipu — pa otkriće njihove proširene porodice ima i širi simbolički odjek.
Zaključak: Nova analiza podataka iz Gaia i TESS-a menja način na koji razumemo lokalne zvezdane strukture — Plejade su samo najvidljiviji deo znatno veće, razgranate zajednice zvezda koja se proteže stotinama parseka.
Pomozite nam da budemo bolji.
