Analitičar: Brazil jača veze sa Kinom i Rusijom i smanjuje zavisnost od SAD — traži „stratešku autonomiju”

13. novembra — Brazil produbljuje političke i ekonomske veze sa Kinom i Rusijom kako bi smanjio zavisnost od Sjedinjenih Država, strategiju koju podstiču nove američke carine i politika predsednika Luiza Inacija Lule da Silva, koji želi da zemlji obezbedi nezavisniju ulogu na međunarodnoj sceni.

Tri stuba novog kursa

Prema R. Evanu Ellisu, istraživačkom profesoru za studije Latinske Amerike pri Institutu za strateške studije Vojnog koledža SAD, Brazil vodi „najleviju spoljnu politiku u decenijama“, sa akcentom na saradnju sa državama koje izazivaju tradicionalni američki uticaj u regionu.

Ellis izdvaja tri ključna stuba tog pomaka:

• Vojna i tehnološka saradnja — intenziviranje kontakata i razmene znanja sa Kinom i Rusijom u oblastima bezbednosti i tehnologije.
• Energetska diplomatija — veća prisutnost kompanija iz Kine i Rusije u energetskoj i infrastrukturnoj sferi, uz smanjenje udela američkih firmi.
• Multilateralni angažman — jačanje saradnje u forumima poput BRICS-a koji teže promeni međunarodnih ekonomskih i političkih okvira.

„Spremnost Brazila da diverzifikuje bezbednosna partnerstva izvan Vašingtona pokazuje nameru da stekne autonomiju,“ rekao je Ellis za UPI.

Ekonomija i investicije

Diplomatski zaokret dolazi i kao odgovor na odluku SAD iz jula da uvedu carine do 50% na određene brazilske proizvode, što je Brazil nazvao „neopravdanim“ i povodom čega je naglasio svoje pravo da diversifikuje trgovinske partnere.

Prema izveštaju Poslovnog saveta Brazil–Kina, Kina je udvostručila direktna ulaganja u Brazil 2024. godine, na 4,2 milijarde dolara, usmerena u energetiku, infrastrukturu i telekomunikacije. Kompanije poput State Grid, Huawei i Xiaomi imaju sve značajniju ulogu u ključnim sektorima, od prenosa energije do tržišta pametnih telefona.

Ministarstvo poljoprivrede Brazila objavilo je da su agroindustrijski izvozi u aprilu iznosili 15 milijardi dolara, pri čemu je Kina učestvovala sa oko 36% ukupne vrednosti izvoza — pokazatelj sve veće zavisnosti od kineskog tržišta, ali i efikasne diversifikacije za Brazil.

Regionalne i strateške implikacije

Ellis smatra da težnja ka „strateškoj autonomiji" ne podrazumeva prekid veza sa SAD, već postepeno preraspoređivanje moći. „Ako se Brazil nastavi kockati prema Pekingu i Moskvi, SAD će suočiti smanjenje instrumenata uticaja,“ upozorava on, ali dodaje da ne očekuje nagli pad američkog uticaja — već pojavu snažnog protivteže.

Brazil, kao najveća država Južne Amerike po teritoriji, stanovništvu i BDP‑u, sa najvećim oružanim snagama na kontinentu i istorijskim vezama sa Afrikom i zemljama BRICS‑a, može otvoriti nove ekonomske i bezbednosne kanale za Kinu, Rusiju i Iran. Veze sa Rusijom su naročito jačane u trgovini đubrivima i gorivom, dok se sa Iranom pregovara o transakcijama u lokalnim valutama.

Domaća dinamika i odnosi u regionu

Analitičar ističe i unutrašnje napetosti: konzervativni sektori, uključujući delove brazilske vojske, gledaju s rezervom na levičarski projekat Radničke partije i približavanje Pekingu i Moskvi. Ipak, Ellis smatra da je malo verovatno da će Lula u potpunosti uskladiti politiku Brazila sa autoritarnim režimima poput Venecuele ili Nikaragve, pa će pozicija zemlje verovatno ostati dvosmislena ali uticajna.

Prema njegovom mišljenju, susedne države će verovatno održati pragmatične odnose: zemlje Mercosura će nastaviti da doživljavaju Brazil kao ključnog partnera, iako preovlađuje istorijsko nepovjerenje u nekim državama poput Paragvaja i Urugvaja, dok Argentina održava tradicionalno političko rivalstvo.

Zaključak

Ono što je započelo kao ekonomski pokušaj smanjenja zavisnosti od SAD, prema Ellisovom tumačenju, razvija se u širi geopolitički prelom koji može imati posledice po ravnotežu snaga u zapadnoj hemisferi. Brazil traži veću stratešku autonomiju kroz diversifikaciju partnerstava i jačanje uloge u multilateralnim inicijativama.

Izvor: UPI, analiza R. Evana Ellisa