Samit Brics u Delhiju rezultirao je 45-stranim dokumentom koji potvrđuje težnju prema multipolarnom poretku i jačem multilateralizmu, ali istovremeno otkriva duboke unutrašnje nesuglasice. Lideri su pozvali na mir na Bliskom istoku, podržali rešenje sa dve države za Palestinu i zatražili ukidanje neautorizovanih sankcija. Izostanak direktnog pomena Ukrajine i regionalni konflikti među članicama naglašavaju ograničenja bloka.
Šta je Brics postigao u Delhiju: Ambicije, nesuglasice i granice uticaja
Brics represents 49.5% of the global population, 40% of global GDP and 26% of global trade, but many of its states are at odds with other members. | Credit: Press Information Bureau / Handout / Anadolu / Getty Images
Na nedavnom samitu Brics u Delhiju lideri su usvojili 45-strani zajednički dokument koji pokazuje i ambicije i ograničenja bloka. Brics sada obuhvata gotovo polovinu svetske populacije i velik deo globalne ekonomije, ali unutrašnje razlike ograničavaju njegovu sposobnost da deluje jedinstveno.
Pregled i članstvo
Akronim BRIC potiče iz 2001. i prvobitno je označavao Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Danas savez uključuje Brazil, Kinu, Egipat, Etiopiju, Indiju, Indoneziju, Iran, Rusiju, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku i Ujedinjene Arapske Emirate. Zajedno članice pokrivaju oko 49,5% svetske populacije, 40% globalnog BDP‑a i 26% svetske trgovine.
Glavne tačke deklaracije
U zajedničkom dokumentu Brics je osudio protekcionizam i pozvao na ukidanje unilateralnih sankcija koje nisu autorizovane od Saveta bezbednosti UN, uz ocenu da takve mere podrivaju međunarodno pravo. Deklaracija je naglasila potrebu za zaštitom globalnih lanaca snabdevanja, energetskih tokova i pomorske bezbednosti, posebno u uslovima ratova i političkih kriza.
Stavovi o Bliskom istoku i Palestini
Lideri su izrazili duboku zabrinutost zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku, pozvali su na maksimalnu uzdržanost i izbegavanje poteza koji bi dodatno zaoštrili situaciju. Brics je saopštio čvrst otpor prisilnom raseljavanju palestinskog stanovništva, pozvao na okončanje ratnih dejstava u Gazi i ponovio podršku rešenju sa dve države i uspostavljanju suverene palestinske države.
Ukrajina, Rusija i odsustvo direktnog pomena
Rat u Ukrajini ostaje izvor neslaganja unutar bloka zato što je Rusija jedan od osnivača. Deklaracija je pozvala na rešavanje sporova putem dijaloga i diplomatije, ali nije eksplicitno pomenula Ukrajinu, što su komentatori ocenili kao nameran kompromis koji odražava podeljenu dinamiku članica.
Multipolarnost i međunarodni poredak
Brics je ponovio opredeljenje za multipolaran svetski poredak i jačanje multilateralizma, tvrdeći da to može proširiti prilike za zemlje u razvoju i doprineti inkluzivnijoj i pravednijoj globalnoj saradnji. Međutim, konsenzus bloka često je ograničen zbog suprotstavljenih interesa ključnih članica.
Unutrašnje napetosti i ograničenja
Analitičari upozoravaju da ozbiljna neslaganja slabe potencijal Bricsa. Na primer, odnosi Irana sa Saudijskom Arabijom i UAE su napeti, a ti isti regionalni sporovi utiču na sposobnost bloka da deluje jedinstveno. Stručnjaci ocenjuju da je protivljenje zapadnim politikama ponekad jedino što drži članice na okupu.
Poseta Xi Jinpinga i diplomatski značaj
Poseta kineskog predsednika Xi Jinpinga Indiji, prva posle sedam godina, istaknuta je kao važan diplomatski signal uprkos dubokom međusobnom nepoverenju. Kina i Indija su se dogovorile da unaprede poslovne veze, saobraćajne povezanosti i rade na uklanjanju trgovinskih barijera, pokazujući da Brics može omogućiti razgovor između rivalnih sila izvan zapadnih institucija.
Zaključak
Samit je potvrdio ambicije Bricsa da utiče na globalnu ekonomiju i bezbednosne norme, ali i jasno pokazao granice te ambicije. Dokumenti i zajedničke izjave služe više kao okvir za dijalog i simbol političke težine nego kao garancija brzih i koordinisanih akcija među veoma različitim članicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
