Svemirski otpad pogodio Shenzhou‑20 — poziv na međunarodnu saradnju oko bezbednosti u orbiti

U novembru 2025. kineski svemirski brod Shenzhou‑20 pretrpeo je udarac od komada svemirskog otpada u niskoj Zemljinoj orbiti, zbog čega je povratak trojice tajkonauta sa stanice Tiangong bio odložen.

Pozadina incidenta

Incident je privukao pažnju jer ukazuje na rastuće i zajedničke rizike koje predstavlja svemirski otpad. Pod pojmom „svemirski otpad“ podrazumevaju se svi veštački objekti u orbiti koji više ne služe kao funkcionalni sateliti ili letelice — od komadića boje do velikih raketnih tela.

U najčešće korišćenoj niskoj Zemljinoj orbiti takvi fragmenti mogu da se kreću brzinama od oko 18.000 milja na sat (≈29.000 km/h). Pri tim brzinama i mali delovi mogu da izazovu ozbiljna oštećenja, a sudari stvaraju nove fragmente koji dodatno povećavaju opasnost.

Istorijski kontekst

Važno je podsetiti da je Kina 2007. izvela antisatelitski test rušenjem nefunkcionalnog meteorološkog satelita Fengyun‑1C, što je proizvelo najviše fragmenta svemirskog otpada u istoriji — više od 3.000 komada i dalje kruži oko Zemlje. Neki od tih fragmenata višestruko su primoravali Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) da vrši izbegavajuće manevre, uključujući i slučajeve zabeležene tokom 2021. godine.

Zašto je ovo važno za Kinu — i za sve ostale

Kina je u poslednje decenije značajno unapredila svoje svemirske kapacitete i danas ima mnogo više šta da izgubi u slučaju prouzrokovanih oštećenja. Tiangong je rezultat više od tri decenije ulaganja i predstavlja ključni simbol i strateški resurs kineskog programa u svemiru.

Osim staničnih modula, sve gušća niska orbita ugrožava i satelite za komunikaciju, navigaciju i posmatranje Zemlje. Poseban doprinos povećanju saobraćaja u orbiti daju megakonstelacije: SpaceX je najavio planove za do 40.000 satelita Starlink, dok i Kina planira desetine hiljada satelita unutar konstelacija Guowang i Qianfan.

Mogućnosti za saradnju i smanjenje rizika

Porast ranjivosti stvara zajedničke interese koji bi mogli podstaći saradnju između Kine i drugih svemirskih sila, uključujući Sjedinjene Države. Konkretne mere za smanjenje rizika uključuju:

• međusobno pravovremeno obaveštavanje o potencijalnim sudarima i deljenju praćenja objekata u orbiti,
• usklađivanje procedura za bezbedno upravljanje satelitima i izbegavanje bliskih susreta,
• razvoj tehnologija i pravila za uklanjanje neupotrebljivih objekata iz orbite,
• međunarodne norme i ugovore koji bi smanjili stvaranje novog otpada, npr. zabranu testiranja oružja koji raspršuju fragmente.

Šta sledi

Još je prerano reći kako će kineski donosioci odluka reagovati na poslednji incident, ali njegova visoka medijska vidljivost može podstaći veće interesovanje javnosti i vlasti za pitanje bezbednosti orbite. Ako bi svemirski otpad izazvao ozbiljnu štetu — posebno ako bi ugrozio živote astronauta ili integralnost Tiangong‑a — pritisak za međunarodnu akciju bio bi ogroman.

Ovaj tekst je preuzet iz The Conversation i napisao ga je R. Lincoln Hines sa Georgia Institute of Technology. Autor nije prijavio finansijske veze koje bi uticale na sadržaj.

Zaključak: Sudar Shenzhou‑20 sa svemirskim otpadom podseća da su orbite globalno dobro i da bezbednost u svemiru zahteva međunarodnu koordinaciju i preventivne mere. Problem neće nestati sam od sebe; potrebna su hitna, koordinisana rešenja.