Otkriven najstariji vizuelni prikaz stvaranja svemira. Na 4.300 godina starom srebrnom peharu Ain Samiya prikazani su prizori haosa kojim vlada zmija i kasniji poredak u kojem bogovi drže Sunce u nebeskom čamcu. Nalaz, datiran na 2650–1950. p.n.e., stariji je od vavilonske Enuma Eliš za više od 1.000 godina i ukazuje na mirno kosmičko uređenje, a ne na iscrpljujuću božansku borbu.
Na srebrnom peharu starom 4.300 godina pronađen najstariji prikaz stvaranja svemira
Najraniji vizuelni prikaz kosmosa: pehar Ain Samiya
Arheolozi su na 4.300 godina starom srebrnom peharu, poznatom kao Ain Samiya, pronađenom sedamdesetih godina prošlog veka blizu sela Kafr Malik na Zapadnoj obali, identifikovali najraniji poznati prikaz stvaranja univerzuma.
Pehar, visok oko 3,1 inč (≈7,9 cm), sadrži dve jasno odvojene scene „pre i posle“: prva predstavlja stanje haosa u kome su ljudi, biljke i životinje stopljeni i podređeni ogromnoj zmiji, dok je Sunce prikazano maleno i nemo na zemlji; druga scena pokazuje uspostavljanje poretka — bogovi su se odvojili od životinja, zmija je poražena, a Sunce je podignuto na nebo u nebeskom čamcu svetlosti koji ga nosi preko neba.
Autori studije tumače motive kao alegoriju kosmičkog uređenja — ne nužno nasilne borbe među božanstvima, već proces razdvajanja i uspostavljanja reda iz haosa. Tim iz Luwian Studies Foundation ističe da pehar prezentuje ideju rođenja Sunca koje potiskuje haos i obnavlja svet.
„Pehar ne govori o nasilnoj borbi bogova, već o mirnom procesu kosmičkog uređenja,“ rekao je Daniel Sarlo, koautor rada.
Eberhard Zangger dopunio je: „Čamac ima praktičnu svrhu: to je vozilo koje prevozi nebeska tela preko neba i objašnjava kretanje Sunca i Meseca.“
Datacija pehara je između 2650. i 1950. p.n.e., što ga čini starijim od najpoznatijeg vavilonskog mita o stvaranju, Enuma Eliš, za više od 1.000 godina. Zbog nedostatka scene borbe, istraživači smatraju da je narativ pehara bliži starijim klinastim tekstovima koji opisuju razdvajanje neba i zemlje nego kasnijim epovima o božanskim sukobima.
Motiv nebeskog čamca povezuje se sa drugim drevnim prikazima: nalazima u Göbekli Tepeu (neolitsko nalazište), stijenama svetilišta Yazılıkaya u Turskoj i artefaktima iz Novog kraljevstva u Egiptu. To sugeriše da su rane kozmogonijske predstave možda delile zajedničke izvore ili simbole širom regiona. Neki stručnjaci primećuju i tematsku sličnost sa biblijskim opisom u Postanju, gde Bog razdvaja svetlost od tame.
Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of the Ancient Near Eastern Society „Ex Oriente Lux“. Nalaz pruža retku i detaljnu vizuelnu rekonstrukciju toga kako su ljudi oko 2300. godine p.n.e. zamišljali rani kosmos i procese stvaranja.
Značaj za istraživanje: Pehar Ain Samiya nije samo ranovekovni artefakt: on osvetljava rane religiozne i kosmološke predstave, pokazuje prenos ideja između regiona i pomaže u razumevanju kako su drevne zajednice tumačile poreklo sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
