Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS otkrivena u julu prišla je unutrašnjem solarnom sistemu i pokazala neuobičajeno visok odnos CO₂ prema vodi u komi, što su potvrdili JWST i SPHEREx. VLT je detektovao tragove nikla i gvožđa u komi, što je neočekivano na velikim udaljenostima od Sunca. Radio-posmatranja MeerKAT‑a registrovala su prirodne emisije — nema dokaza o vanzemaljskoj tehnologiji. Astronomi nastavljaju posmatranja kako bi razjasnili poreklo i strukturu komete.
Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS iznenađuje naučnike — mnogo CO₂, tragovi nikla i gvožđa, ali nema dokaza o vanzemaljcima
Šta znamo o 3I/ATLAS
U julu su naučnici koji rade u sistemu za planetarnu odbranu — napravljenom da otkriva potencijalno opasne asteroide — uočili gosta iz druge zvezdane sredine: međuzvezdani objekat, treći po redu otkriven do danas. Poznata kao 3I/ATLAS, prvobitno je izgledala kao mala, bela pikselizovana mrlja na udaljenosti od oko 420 miliona milja (≈676 miliona km) od Zemlje. Tada je bilo jasno samo da se radi o kometi.
Uvod u ponašanje komete
Tokom jeseni 3I/ATLAS se spustila ka unutrašnjem solarnom sistemu i razvila uočljivu komu i rep. Kometin perihel (najbliža tačka Suncu) bio je oko 30. oktobra, a 10. novembra objekat se pojavio sa druge strane Sunca iz naše perspektive. Posmatranja su pokazala spektakularne promene, ali i neka neočekivana svojstva kome.
Rana posmatranja i identifikacija gasova
Krajem avgusta, teleskop Gemini South u Čileu je snimio prostranu komu i prašnjavi rep dug najmanje 35.000 milja (≈56.000 km). Među uočenim molekulima bio je i cijanid (CN), koji se često prvi detektuje u kometama dok prilaze Suncu. To otkriće samo po sebi nije bilo iznenađujuće.
Neočekovano visok udeo ugljen-dioksida
Međutim, kada su svemirski teleskopi SPHEREx (NASA) i James Webb usmerili instrumente na 3I/ATLAS, otkrili su znatno velike emisije CO₂. Dok je u većini kometa dominantan vodeni led, u ovoj komi odnos CO₂ prema vodi je neuobičajeno visok.
"Voda je obično dominantna u kometama. U ovom slučaju nije — retko je da u komi ima više CO₂ nego vode," kaže dr Martin Cordiner, jedan od istraživača koji su radili sa podacima JWST-a.
Jedna od mogućih interpretacija je da jezgro sadrži vodeni led, ali da površinu prekriva kora bogata hlapljivijim ledom (npr. CO₂) koja trenutno sputava oslobađanje vode u komi.
Metalni atomi u komi: nikl i gvožđe
Evropski Very Large Telescope (VLT) detektovao je tragove nikla i gvožđa u komi. To je neobično zato što se metali očekuju tek kada je kometa znatno bliže Suncu, budući da su metalni atomi manje hlapljivi od leda. Slična zapažanja metala u komama zabeležena su i ranije (uključujući posmatranja nekih kometa iz našeg sistema i 2I/Borisov).
Jedna hipoteza objašnjava pojavu metala putem hemijskih spojeva kao što su metalni karbonili, koji su hlapljivi i pri razgradnji mogu osloboditi metalne atome u gasovitu kometu.
Poreklo, starost i hemijski tragovi
Na osnovu putanje, neki astronomi pretpostavljaju da je 3I/ATLAS potekla iz zvezdne grupe starije i do oko 8 milijardi godina — što bi je činilo vrlo starim objektom u galaktičkom smislu. Teži elementi u komi (nikl, gvožđe) nastali su u supernovama koje su prethodile formiranju matične zvezde tog sistema, pa kometa nosi tragove i svoje zvezdane sredine i istorije hemijskog zagađenja.
Veličina jezgra i brzina
Jezgro je sada sakriveno iza guste kome, pa je procena veličine teška. Hubble je dao procenu da jezgro nije veće od oko 3,5 milje (≈5,6 km), a moguće je i manje — do oko 1.450 stopa (≈442 m). Kada je Hubble posmatrao kometu, kretala se brzinom oko 137.000 milja na sat (≈220.500 km/h) i nastaviće da ubrzava pri prolazu pored Sunca.
Antirep, mlazovi i prirodni mehanizmi
3I/ATLAS je povremeno pokazivala antirep usmeren prema Suncu — retku, ali prirodnu pojavu koja može nastati kada teže čestice prašine manje reaguju na solarni pritisak. Posle perihela, astronomi su uočili nekoliko mlazova materije koji izlaze iz komete — verovatno kratke, snažne erupcije uzrokovane isparavanjem džepova hlapljivog leda (npr. CO).
Spekulacije o vanzemaljcima i radio-istraživanja
Na internetu su se pojavile spekulacije da 3I/ATLAS može biti vanzemaljska letelica, ideje koje su donekle podgrejane kontroverznim izjavama nekih naučnika. Naučna zajednica upozorava da za to nema dokaza. Dr Cristina Thomas kaže: „Mnogo je otvorenih pitanja, ali mogu sa sigurnošću reći: ne, nije to.”
Krajem oktobra, radio-teleskop MeerKAT je zabeležio radioemisiju od komete, ali analiza je pokazala da je signal prirodnog porekla, povezan sa molekulima nastalim raspadom vode pod uticajem sunčeve svetlosti i kosmičkih zraka — a ne usklađenim, uskim frekvencijama tipičnim za tehnološke izvore.
Šta očekivati dalje
Astronomi i dalje prate 3I/ATLAS. Najbliži prilaz Zemlji očekuje se u decembru na udaljenosti od oko 170 miliona milja (≈274 miliona km). Dalja posmatranja mogu razjasniti poreklo ekstremnog CO₂, mehanizme izbacivanja metala i unutrašnju strukturu jezgra — a razbijanje jezgra (ako se dogodi) moglo bi otkriti dodatne hemijske tragove.
Zaključak: 3I/ATLAS je fascinantan primer međuzvezdanog gosta koji kombinuje poznate kometarne osobine sa neočekivanim hemijskim i metalnim tragovima. Iako je intrigantna, nijedan signal ne ukazuje na veštačku prirodu — čini se da su u pitanju prirodni procesi koji i dalje izazivaju pitanja i pozivaju na dodatna posmatranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
