Velika vojna reforma u Pakistanu: da li 27. amandman jača ili podriva civilno-vojni balans?

Velika reforma: 27. ustavni amandman i promena odnosa vlasti i vojske

Islamabad — Pakistan je formalizovao jednu od najvećih reorganizacija vojne i pravosudne arhitekture u decenijama nakon što je predsednik Asif Ali Zardari potpisao 27. ustavni amandman. Iako amandman menja i strukturu višeg sudstva, najdalekosežnija i najkontroverznija novina tiče se preoblikovanja Člana 243, koji definiše odnos između civilne vlasti i oružanih snaga.

Ključne promene

Glavne odredbe amandmana su sledeće:

• Uvođenje funkcije načelnika Oružanih snaga (Chief of Defence Forces, CDF) koja će se istovremeno obavljati zajedno sa funkcijom načelnika Generalštaba kopnene vojske (Chief of Army Staff, COAS), čime armijski načelnik dobija formalnu komandu i nad Pakistan Air Force (PAF) i Pakistan Navy (PN).
• Ukinuta je funkcija predsednika Zajedničkog štaba (Chairman Joint Chiefs of Staff Committee, CJCSC), čija je sadašnja četvorozvezdana incumbencija u planu da se završi krajem meseca.
• Stvaranje Komandanta Nacionalne strateške komande (Commander of the National Strategic Command, CNSC), pozicije rezervisane isključivo za oficira iz armije, sa imenovanjem u konsultaciji sa CDF i mandatom od tri godine koji se može produžiti.
• Petozvezdani činovi su od sada ustavno priznati i dobijaju doživotni imunitet od krivičnog gonjenja; zadržavaju čin, privilegije i ostaju u uniformi za ceo život.
• Za razrešenje petozvezdanog oficira potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, dok se izabrana vlada može smeniti prostom većinom.

Praktične implikacije

Revidirani režim praktično će promeniti dinamiku unutar tri grane oružanih snaga i između civilne vlasti i vojske. Po novom Zakonu o vojsci, računanje trajanja mandata načelnika počinje ponovo od datuma imenovanja za CDF. To znači da aktuelni načelnik Generalštaba, feldmaršal Asim Munir — koji je preuzeo komandu u novembru 2022. i unapređen u petozvezdani čin 20. maja ove godine — može ostati na položaju bar do novembra 2030., po stupanju novih pravila na snagu.

Reakcije i argumenti za i protiv

Pristalice tvrde da amandman popunjava praznine u nacionalnoj bezbednosnoj arhitekturi, ubrzava koordinaciju i modernizuje komandni model za multidomensko ratovanje 21. veka. Državni sekretar za pravdu je naveo da reforma donosi bolju koheziju i brži odgovor oružanih snaga, dok bivši visoki oficiri odbrane ističu potrebu za jasnijom integracijom u uslovima savremenih pretnji.

S druge strane, analitičari, bivši komandanti i borci za ljudska prava upozoravaju na rizik institucionalne konsolidacije moći u korist kopnenih snaga, urušavanje autonomije vazduhoplovstva i mornarice, te eroziju vladavine prava usled doživotnog imuniteta za najviše vojne zvaničnike. Kritičari podsećaju da je u prošlosti CJCSC, iako često simboličan, predstavljala mehanizam za predstavljanje različitih perspektiva unutar oružanih snaga.

Stručnjakinja za ustavno pravo Reema Omer upozorava da doživotni imunitet predstavlja zabrinutost sa stanovišta vladavine prava i da amandman daje realnu, a ne dekorativnu, moć petozvezdanim činovima.

Nuklearno komandovanje

Amandman takođe ustavno potvrđuje ulogu armije u nadzoru nad nuklearnim programom — od istraživanja i razvoja do raspoređivanja — kroz novu strukturu strateškog komandovanja. Dok jedni tvrde da to formalizuje postojeću de facto kontrolu, drugi napominju da operativni detalji i mehanizmi civilne kontrole ostaju nejasni.

Politički kontekst

Reforma dolazi u periodu političke polarizacije u Pakistanu, šest meseci posle kratkog sukoba sa Indijom i uoči ključnih međunarodnih i unutrašnjih tenzija. Pomenuti politički razvoj ima i elemente kalkulacije: neki analitičari smatraju da vladajuća elita vidi u jačanju pozicije načelnika vojske garanciju stabilnosti vlasti nasuprot rastućim izazovima opozicije.

Mogući rizici

• Rizik institucionalnog nezadovoljstva u PAF i PN zbog smanjene autonomije pri strateškom planiranju i kadrovskim odlukama.
• Podcenjivanje važnosti civilnog nadzora i načela odgovornosti ukoliko imunitet i produženi mandati oslabe mehanizme provere i ravnoteže.
• Mogućnost da promene podstaknu političku polarizaciju i osnaže optužbe protiv establišmenta o institucionalizaciji vojne dominacije.

Zaključak

27. amandman predstavlja duboku institucionalnu promenu koja formalizuje niz praksi i štiti visoke vojne zvaničnike ustavnim garancijama. Dok zagovornici vide modernizaciju i veću operativnu koherentnost, kritičari upozoravaju na dugoročne posledice po civilno-vojni balans, vladavinu prava i unutrašnju koheziju oružanih snaga. Ishod će zavisiti od sprovođenja pravila, političkog konteksta i reakcije same vojske i društva.