Evans Kibet, 36, tvrdi da je prevaren da ode u Rusiju pod izgovorom atletskog angažmana, nakon čega je prisiljen da potpiše ugovor i prođe vojnu obuku. Pobegao je pre prve ofanzive i kasnije je zarobljen od ukrajinskih snaga, čime je njegova ispovest postala javna. Ukrajinski zvaničnici procenjuju da više od 1.400 građana afričkih zemalja ratuje uz Rusiju, pri čemu su mnogi dovedeni lažnim ponudama za posao i školovanje.
Kako je kenijski atletičar prevaren i primoran da ratuje za Rusiju — potresna ispovest Evansa Kibeta
Kako je kenijski atletičar prevaren i primoran da ratuje za Rusiju
Evans Kibet, 36-godišnji kenijski trkač na duge staze, otišao je u Rusiju misleći da će mu to pomoći u atletskoj karijeri. Umesto toga, tvrdi da je prevaren, prinuđen da potpiše ugovor i regrutovan u ruske snage, da bi na kraju pobegao sa prve borbene akcije i bio zarobljen od strane ukrajinskih snaga.
Kibet je za nemačku redakciju Deutsche Welle ispričao da su on i još trojica sportista pozvani u Sankt Peterburg na revijalnu trku i razgovor o treninzima. Pre trke im je ponuđena radna dozvola i dokumenti za potpisivanje, nakon čega su im, kako tvrdi, oduzeti pasoši i prebačeni u kamp za vojne obuke.
„Pretrčiš deset metara i vidiš mrtvo telo. Umreš tamo i nikoga nije briga za tebe. Umreš kao pas,“ rekao je Kibet.
Po njegovim rečima, potpisali su ugovore bez čitanja i suočeni su sa ucenom: „Ili ideš da ratuješ, ili ćemo te ubiti.“ Kibet je navodno pobegao iz jedinice pre prve ofanzive, lutao je bojištem i potom pao u ruke ukrajinskih trupa. Njegov emotivni iskaz objavila je 57. odvojena motorizovana pešadijska brigada.
Zvaničnici u Keni saopštili su da je više od 200 državljana te zemlje navodno regrutovano u redove ruskih snaga. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrii Sybiha upozorio je da mnogi Afrikanci potpisuju ugovore koji su „ekvivalent smrtne presude“ i pozvao afričke vlade da upozore svoje građane.
Ukrajina procenjuje da više od 1.400 državljana afričkih zemalja ratuje uz ruske snage. Po navodima ukrajinskih zvaničnika, dok su neki svesno pristajali, mnogi su dovedeni u zabludu lažnim ponudama za unosne poslove, stipendije ili obećanjem ruskog državljanstva.
Raniji izveštaji, među kojima je i tekst u The Telegraph, dokumentovali su slične slučajeve: lažne ponude poslova (npr. rad u fabrici šampona) kojima se muškarci iz Kameruna dovoze u Moskvu, a zatim prisiljavaju da idu na front. U Južnoj Africi takođe su zabeleženi slučajevi u kojima su mladi ljudi navodno prevareni obećanjima obuke i zaposlenja, a zatim poslati u vojni kamp i na front.
Ovi slučajevi skreću pažnju na praksu regrutovanja u uslovima visokih vojnih gubitaka, kada regrutne mreže tragaju za ljudstvom izvan Rusije. Vlade i organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na opasnosti lažnih ponuda i apeluju na veće informisanje i zaštitu potencijalnih žrtava.
Napomena: Informacije u ovom tekstu zasnovane su na izjavama koje su objavili Deutsche Welle, ukrajinski zvaničnici i medijski izveštaji kao The Telegraph. Precizne okolnosti pojedinačnih slučajeva i dalje su predmet istraga.
Pomozite nam da budemo bolji.
