Gigantska pećinska paučina otkriva "stalni žur" od 110.000 paukova

Ogromna mreža u pećini na albansko‑grčkoj granici

U Sulfur Cave, pećini koja se iz Grčke proteže prema Albaniji, istraživači su otkrili ono što je verovatno najveća poznata paučina na svetu — sloj levkastih mreža površine oko 1.140 sq ft (~106 m²). U toj „tepih‑paučini” živi procenjenih 110.000 paukova, raspoređenih u masivnu koloniju u potpuno mračnom, sumporom obogaćenom delu pećine, oko 50 m od ulaza.

Neobična koegzistencija dve vrste

Najzanimljivije otkriće nije samo veličina mreže, već to što u njoj koegzistiraju dve različite vrste paukova bez uobičajenih sukoba: oko 69.000 jedinki Tegenaria domestica (uobičajeni kućni pauk) i oko 42.000 Prinerigone vagans. Prethodno zabeleženo ponašanje sugeriše da bi veći kućni pauk obično predatoraovao manje vrste, pa je mirna zajednica u pećini iznenađenje za naučnike.

„Kada vidite pauke blizu jedne druge, često se bore i na kraju pojedu jedni druge... Ako ima obilje hrane, oni postanu manje agresivni,”

— dr Lena Grinsted, Univerzitet u Portsmouthu (nije bila u timu koji je radio studiju).

Zašto mir? Stalan izvor hrane i mrak

Autori studije navode da koloniju održava izuzetno gust roj insekata: procenjuje se da oko 2,4 miliona midža kruži oko mreže, što obezbeđuje stalan i obilatan izvor hrane. Naučnici takođe smatraju da potpuni mrak utiče na ponašanje paukova — slab vid primorava vrste da više oslanjaju na vibracije u mreži nego na vizuelne signale, što može umanjiti međusobnu agresiju.

Dr Grinsted dodaje da su veće jedinke verovatno naučile da razlikuju dolazak malih letajućih insekata po vibracijama i zato manje često napadaju komšijske paukove. Ipak, ona smatra malo verovatnim da između vrsta postoji kompleksna saradnja u hvatanju plena ili brizi za mladunce.

Genetika, otkriće i ekologija

Koautorka rada, dr Blerina Vrenozi (Univerzitet u Tirani), ističe da DNK analize pokazuju genetske razlike između pećinskih i spoljnih populacija istih vrsta — radi se o istoj vrsti, ali sa razlikama na nivou gena koje ukazuju na prilagođavanje pećinskim uslovima.

Masivnu koloniju su prvi put uočili češki speleolozi 2021. pod vođstvom Mareka Audyja, a kasnije su se timovi proširili i uključili biologe i genetičare, što je dovelo do publikacije u časopisu Subterranean Biology. Audy opisuje mrežu kao „gustu, više nalik na ćebe”, gde ženke lako mogu da se sakriju, a zbog stabilnih uslova u pećini pauci polažu znatno manje jaja nego njihove kopnene srodnike.

Širi značaj

Autori upozoravaju da metoda procene broja jedinki može blago preceniti populaciju jer su neke levkaste mreže možda napuštene. Ipak, drugi stručnjaci, poput dr Sare Goodacre (Univerzitet u Nottinghamu), smatraju da ovo istraživanje može doneti važne uvide u evoluciju društvenog ponašanja kod paukova i pokazati kako prirodna selekcija oblikuje strategije preživljavanja u specifičnim uslovima.

U pećini se nalaze i velike kolonije slepih miševa koje, isto kao i pauci, koriste obilje midža; istraživači slikovito opisuju zajednicu u pećini kao „stalni žur” paukova i slepih miševa.

Napomena o granici i konzervaciji

Audy je napomenuo da je pitanje na kojoj se strani državne granice nalazi mreža privuklo pažnju vlasti; prema njegovoj provjeri, glavna masa paučine leži na grčkoj strani. Istraživači ističu da otkriće ima vrednost i za lokalnu zaštitu prirode i zahteva dalje proučavanje.

Izveštavali: Stanislav Hodina u Pragu; Florent Bajrami u Prištini. Rad objavljen u Subterranean Biology; prvi tim speleologa predvodio Marek Audy; koautorka istraživanja: dr Blerina Vrenozi.