Kratak pregled: Istraživanje je pronašlo mikroplastiku u crevima 2 od 47 Juruá red howler majmuna iz zaštićenog dela Amazone — prvi dokumentovani slučaj kod drvnih primata. Naučnici sumnjaju da su izvori zagađenja zagađena rečna voda i plastični otpad zarobljen u krošnjama. Nalaz upozorava da mikroplastika dopire i do očuvanih staništa i podseća na potrebu smanjenja upotrebe plastike i razvoja metoda njenog uklanjanja.
Prvo otkriće mikroplastike u crevima drvnih primata u Amazoni — "Zvoni alarm"
Prvo otkriće mikroplastike u stomacima drvnih primata u amazonskoj prašumi
Novo istraživanje otkrilo je prisustvo mikroplastike u crevima howler majmuna koji žive u zaštićenom delu brazilske Amazone — što je, prema istraživačima, prvi dokumentovani slučaj unošenja plastike kod primata koji žive i hrane se na drveću.
Rad koji je sažela Mongabay analizirao je sadržaj digestivnog trakta 47 Juruá red howler majmuna čiji su ostaci dostavljeni kroz višedecenijsku saradnju sa lokalnim zajednicama i preživelim lovcima. Mikroplastika je pronađena u crevima dve jedinke (2 od 47).
„Nalaz mikroplastike u očuvanim staništima zvoni alarm,“ kaže Anamélia de Souza Jesus iz državnog Instituta Mamirauá u Teféu (Amazonas). „Iako je učestalost niska, i to je razlog za zabrinutost.”
Istraživači pretpostavljaju da su najverovatniji izvori plastike zagađena rečna voda — šume u tom području su poplavljene oko pola godine — ili plastični otpad poput ribarskih mreža koje ostanu zarobljene u krošnjama kada se vodostaj spusti tokom sušnog perioda.
Širi značaj nalaza
Ovaj rezultat dopunjava rastući skup dokaza da mikroplastika utiče na divlje životinje širom sveta. Na primer, jedno nedavno istraživanje pokazalo je da zelena morska kornjača može sadržati do 26,4 g plastike (što je približno jednako deset ping‑pong loptica).
Mikroplastika se kroz vodu, vazduh, tlo i prehrambene lance sve češće pronalazi i u ljudskim organizmima. Studija iz 2024. godine otkrila je sitne plastične čestice u oko 90% ispitivanih izvora proteina, uključujući tofu, piletinu i govedinu.
Istraživanja o zdravstvenim posledicama izloženosti mikroplastici su još u razvoju: eksperimenti na životinjama ukazuju na potencijalne efekte na crevni nervni sistem i povezanost sa nekim bolestima, ali potrebne su dodatne studije kako bi se razjasnio rizik za ljude.
Šta možemo učiniti
Prevencija: Najefikasniji način smanjenja mikročestica je smanjivanje nepotrebne upotrebe plastike — na primer, korišćenje višekratne flaše za vodu, zamena jednokratne ambalaže i upotreba čvrstih šampona bez plastične ambalaže.
Tehnološka rešenja: Naučnici rade na metodama uklanjanja mikroplastike iz tla i vode; neki timovi koriste prerađeni poljoprivredni otpad za izdvajanje čestica iz zemljišta, dok drugi razvijaju pristupe čišćenja vodenih sistema.
Ovaj nalaz podseća da čak i zaštićena prirodna staništa nisu pošteđena zagađenja, pa je međunarodna saradnja, bolja kontrola otpada i primena inovativnih rešenja ključna za zaštitu biodiverziteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
