Istraživanje u Nacionalnom parku Anavilhanas pokazalo je da oko 80% riba iz jezera Prato sadrži mikroplastiku, sa prosekom 3,3 čestice po ribi i 0,95 čestica po galonu vode. Plastika najverovatnije potiče od sintetičkih vlakana, ribarskih mreža, boca i ambalaže, a sezona poplava i povezanost vodotokova šire zagađenje kroz Amazoniju. Eksperimentalni podaci ukazuju na štetne efekte na organizme na dnu lanca ishrane, što može dovesti do kaskadnih posledica po ekosistem.
Šokantno otkriće u Amazoniji: mikroplastika u 8 od 10 riba u Nacionalnom parku Anavilhanas
Photo Credit: iStock
Čak i u jednom od najudaljenijih zaštićenih područja Amazonije, plastika se pojavljuje tamo gde je ne bi trebalo. Istraživanje sprovedeno u Nacionalnom parku Anavilhanas — rasprostranjenom slatkovodnom arhipelagu nekoliko sati vožnje od Manausa (država Amazonas) — otkrilo je prisustvo mikroplastike kod većine ispitanih riba iz jezera Prato.
Ključni nalazi
U uzorcima iz jezera Prato mikroplastika je pronađena u oko 80% riba. Studija navodi prosečno 3,3 čestice po ribi i oko 0,95 čestica mikroplastike po galonu vode (približno 0,25 po litru), a zagađenje je zabeleženo nezavisno od ishrambenih navika ispitanih vrsta.
Kako plastika dospeva u najudaljenije delove
Prema Adalbertu Valu, biologu iz Nacionalnog instituta za istraživanje Amazonije, rezultati pokazuju koliko su vodeni putevi u Amazoniji međusobno povezani: "Zbog dinamike konektivnosti između vodenih staništa u Amazoniji, plastika se nalazi čak i na najsamotnijim mestima." Izveštaj ističe da plastika verovatno potiče iz sintetičkih vlakana odeće, odbačenih ribarskih mreža, plastičnih boca i ambalaže. Kada se ti predmeti razgrade u sitnije delove, kiša, igarapéi (šumski potoci) i velike reke mogu ih prenositi, a sezona poplava dodatno širi zagađenje.
Dodatna merenja i zabeležene posledice
Španski istraživač Andreu Rico izmerio je niže koncentracije u parku (otprilike 4–6 čestica po kubnom jardu), ali je naglasio da to pokazuje kako plastika putuje kroz vodu i vazduh: "Postoji mikroplastika u skoro svakom uzorku koji uzmete."
Problem nije ograničen samo na ribe i vodene sisteme. Studije citirane u izveštaju našle su mikroplastiku u 95% analiziranih slepih miševa u delovima države Pará i u oko 77% uzoraka izmeta tapira prikupljenih širom više brazilskih bioma, pri čemu je Amazonija zabeležila najviši prosečni nivo kontaminacije.
Uticaj na lanac ishrane i biodiverzitet
Istraživači upozoravaju na moguće posledice po osnovu hranidbenog weba. Eksperimentalna izlaganja trihopterima (caddisflies, insekti koji razgrađuju lišće u potocima i predstavljaju važan izvor hrane za ribe) dovela su do izrazito visoke smrtnosti, što može imati kaskadni efekat na ceo ekosistem. Renato Tavares Martins iz Instituta Adapta objašnjava: "Ako predator, kao što je riba, pojede insekt koji sadrži mikroplastiku, mikroplastika prelazi dalje kroz lanac ishrane."
Preporuke
Autori studije i stručnjaci predlažu nekoliko mera za smanjenje unošenja plastike u amazonske vodotokove: unapređenje sistema za prečišćavanje otpadnih voda, efikasnije prikupljanje i upravljanje čvrstim otpadom, smanjenje napuštene ribarske opreme i uvođenje kontinuiranog monitoringa i u zaštićenim oblastima, a ne samo u blizini urbanih centara.
Već su zabeleženi i drugi znakovi prisustva plastike u prirodi: na primer, neke vrste ptica grade "plava gnezda" od plastičnih vlakana, a estuarijski rakovi zagađeni mikroplastikom služe kao hrana pticama. Kako ističe Nicole Aleixo, master oceanografije: "Znamo da mikroplastika postoji, ali još uvek ne razumemo potpuno koje dugoročne efekte ima."
Izvor: izveštaj referisan u Mongabay i podaci istraživača uključenih u studiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
