Prava apsolutna tama u svemiru je retka jer prašina i pozadinsko zračenje raspršuju svetlost. U vidljivoj svetlosti zaista tamna mesta uključuju jezgro komete Borrelly (< 3% refleksije) i egzoplanetu TrES-2b (< 1%). Gusti Bokovi oblaci (npr. Barnard 68) blokiraju zvezdanu svetlost, dok trajne senke na Mesecu i Plutu stvaraju lokalno izuzetno mračne oblasti.
Gde je najtamnije mesto u Sunčevom sistemu — a gde u svemiru?
Gde je najtamnije mesto u svemiru?
Pogled u noćno nebo može delovati kao beskrajna tama, ali prava, apsolutna crna tama u kosmosu je zapravo retka. U svemiru ima dosta prašine i difuznog zračenja koje raspršuje i vraća svetlost, pa čak i „tamne“ oblasti često emituju ili prenose neku vrstu pozadinskog sjaja.
Šta znači „tama“?
Tama zavisi od definicije: da li govorimo samo o vidljivoj svetlosti ili o celokupnom elektromagnetnom spektru? Dok su neka mesta vrlo tamna u optičkom svetlu, u infracrvenom, ultraljubičastom ili gama spektru mogu izgledati drugačije. Takođe, objekti koji upijaju svetlost imaju nizak albedo — udeo odbijene svetlosti — pa deluju posebno mračno.
Najteža mesta u Sunčevom sistemu
- Jezgro komete Borrelly (19P/Borrelly): dugačko oko 8 km, odražava manje od 3% sunčeve svetlosti i u Guinnessovoj knjizi zabeleženo je kao jedno od najtamnijih mesta u našem sistemu.
- Trajne senke na polovima Meseca i Pluta: neki krateri na Mesečevim polovima nikada ne dobijaju direktnu Sunčevu svetlost i nalaze se u trajnoj senci, što ih čini izuzetno mračnim. Slično važi i za određene senke na Plutu zbog velike udaljenosti od Sunca.
- Egzoplaneta TrES-2b: najtamnija poznata egzoplaneta — reflektuje manje od 1% dolazeće svetlosti. To se objašnjava sopstvenim sastavom atmosfere i hemijskim procesima koji efikasno upijaju svetlost.
Tamne strukture u međuzvezdanom prostoru
Gusti oblaci prašine i gasa, poput Bokovih kugli (npr. Barnard 68, udaljen ~500 svetlosnih godina), izgledaju kao „rupa na nebu“ jer blokiraju gotovo svu vidljivu svetlost zvezda iza sebe. Međutim, u infracrvenom spektru oni mogu postati prozračniji i otkriti skrivene zvezde unutar sebe.
Daleke, slabo osvetljene regije
Neke oblasti neba deluju posebno mračno jednostavno zato što su udaljene od izvora svetlosti. Analize dalekih slika (uključujući radove u kojima je učestvovao Marc Postman i podaci sa New Horizons) pokazuju da su određene daleke regije u proseku ~10 puta tamnije nego nebo u okolini Zemlje — ali i tamo je prisutan kosmički pozadinski sjaj.
Crne rupe: „tama“ koja zarobljava svetlost
Crne rupe deluju apsolutno tamno u smislu da njihova gravitacija zarobljava svetlost koja pređe horizont događaja. Ipak, procesi oko crnih rupa — akrecioni diskovi, mlazovi i sudari materije — mogu biti izuzetno svetli. Kako je istakao Andreas Burkert: iako crna rupa zarobljava svetlost, to ne znači da nema izvora svetla u njenoj okolini.
Zaključak: tama je relativna
„Prava“ apsolutna tama retko postoji jer univerzum sadrži čestice i zračenje koje raspršuju i emituju svetlost. Ipak, u okviru vidljive svetlosti postoje mesta koja su izuzetno mračna — od kometa i egzoplaneta sa niskim albedom do prašnjih Bokovih kugli i trajnih senki na Mesecu.
Zašto je to važno? Zemlja se nalazi u relativno prozračnoj oblasti Mlečnog puta, što nam omogućava bogat pogled u svemir. Bez te „šupljine“ možda bismo teže razvili astronomiju kakvu danas poznajemo.
Pomozite nam da budemo bolji.
