Impaktan snimak padobranca ispred Sunca nastao je zahvaljujući preciznim proračunima, specijalizovanom H‑alfa filteru i pažljivoj koordinaciji s pilotom paramotora. Kamera je bila udaljena oko 1,5 milje (≈ 2,4 km); McCarthy je koristio Lunt 60 mm H‑alfa i ASI1600MM, a stotine ekspozicija spojio u mozaik. Brown je bezbedno sleteo, a finalne verzije snimka dostupne su za kupovinu.
Kako je snimljena neverovatna fotografija padobranca koja je „zasenčila“ Sunce
Kako su to uradili?
Na prvi pogled ovaj kadar deluje nestvarno: silueta padobranca koja potpuno blokira detalje Sunčeve površine deluje kao montaža ili AI‑generisana slika. Međutim, snimak je stvaran i rezultat je pažljivog planiranja, preciznih proračuna i specijalne opreme.
Ideja i priprema
Andrew McCarthy i Gabriel Brown dobili su ideju dok su zajedno padobranili i odmah shvatili da će izvedba biti izuzetno zahtevna. „Morali smo pronaći pravu lokaciju, vreme, avion i razdaljinu za najsitniji kadar, uzimajući u obzir i bezmotornu putanju aviona radi optimalnog ugla Sunca i bezbedne visine za izlazak,“ napisao je Brown na Instagramu.
Kako su izračunali razdaljinu
Pored padobranskih izazova morali su da odrede i tačnu udaljenost kamere kako bi silueta čoveka imala približno istu ugaonu veličinu kao i sunčeve pege i granulacija — sitne ćelijske strukture na površini Sunca. Po proračunu, ta udaljenost iznosila je oko 1,5 milje (≈ 2,4 km).
Paramotor i skočište
Za optimalnu poziciju angažovali su pilota paramotora; nakon nekoliko pokušaja pronašli su Jima Hamberlina, koji je uspeo da pozicionira letelicu tačno ispred aktivne regije na Sunčevoj površini. Kada je McCarthy dao znak, Brown je skočio, a Hamberlin je odmah povećao snagu motora i pomerio paramotor iz kadra.
Tehnički detalji snimanja
Brown je skočio sa otprilike 3.500 stopa (≈ 1.070 m). U slobodnom padu obično provodi oko 10 sekundi pre otvaranja padobrana — dovoljno da dostigne terminalnu brzinu oko 200 km/h (u položenom «head‑down» položaju i do oko 320 km/h). McCarthy je snimao pad Lunt 60 mm H‑alfa instrumentom i pravio pojedinačne ekspozicije kamerom ASI1600MM.
Jedan eksponat uhvatio je siluetu i položaj Sunca, ali ne i sve detalje solarne hromosfere i šire površine, pa je McCarthy primenio uobičajenu metodu: napravio je stotine kratkih snimaka Sunčeve površine i „stackovao“ ih — odnosno slao višestruke ekspozicije kako bi smanjio šum i očuvao sitne detalje. Prateći pomeranje Sunca preko neba sprečio je zamućenje, a pojedinačne slike je potom spojio u veći mozaik (metodom poznatom kao mosaicing) kako bi dobio potpuno uvećanu verziju sa sunčevim detaljima.
Zašto je Brown bio „nevidljiv“ na H‑alfa snimku
Standardne fotografije Sunca lako preosvetle senzor, zato je McCarthy koristio H‑alfa filter — uski pojas crvenog svetla koje emituje atom vodonika pri prelasku na nižu energetsku razinu. H‑alfa prikazuje spoljašnji rub hromosfere, gde se formiraju dramatične pojave poput pega i izbačaja. Ljudi su u ovom talasnom opsegu praktično nevidljivi jer reflektuju samo malu količinu tog specifičnog svetla — zbog čega Brownova figura izgleda kao tamna silueta ili „rupa u prostoru”.
Oštrina i fokus
Iako je teško istovremeno dobiti oštar kadar objekata na tako različitim udaljenostima, McCarthy je snimao sa dovoljno velike razdaljine da i Sunce i silueta padobranca padnu unutar zone oštrine (depth of field) za korišćenu optiku, pa su oba subjekta na kraju ispala oštro.
Rezultati i sigurnost
Finalni snimci — how‑close verzija i širi mozaik — dostupni su za kupovinu u McCarthyjevom online butiku. McCarthy je takođe umirio zajednicu na Redditu: Gabriel Brown je bezbedno sleteo, i ne, nije ni približno bio blizu Sunca.
Zaključak: Kadar je spoj precizne matematike, pilotiranja paramotora, specijalizovane opreme i veštine astrofotografa — zato izgleda gotovo neverovatno, ali je istinit.
Pomozite nam da budemo bolji.
