Britanija zaoštrava azilnu politiku: izbeglički status skraćen na 30 meseci, državna pomoć više nije zagarantovana

Britanska vlada najavila najveću reformu azilne politike u modernom dobu

Vlada Velike Britanije objavila je u subotu paket mera kojim planira drastično da smanji prava izbeglica i ukine automatske beneficije za tražioce azila. Predloge je predstavila ministarka unutrašnjih poslova Shabana Mahmood, navodeći da su mere inspirisane strogim danskim modelom i da imaju za cilj da smanje neregularnu imigraciju i olakšaju odstranjivanje onih koji ilegalno ostanu u zemlji.

Ključne promene

• Skraćenje statusa izbeglice: umesto trenutnih pet godina, status bi trajao 30 meseci i bio bi redovno preispitivan. Vlada navodi da bi izbeglice bile pozvane da se vrate čim zemlje porekla budu ocenjene kao bezbedne.
• Rok za dugi boravak: osobe kojima je priznat azil mogle bi da čekaju do 20 godina pre nego što se kvalifikuju za pravo na dugoročni boravak (prethodno: 5 godina).
• Ukidanje obavezne pomoći: zakonodavna obaveza iz 2005. koja garantuje stanovanje i nedeljne finansijske naknade tražiocima azila bila bi ukinuta; podrška bi postala diskreciona (moguća je odbijanja pomoći onima koji mogu raditi ili koji su počinili krivična dela).
• Stroža pravila porodičnog ujedinjenja: očekuje se zaoštravanje uslova, po uzoru na Dansku (npr. minimalna starost roditelja, jezički testovi, finansijske garancije).

Kontext i reakcije

Azilni zahtevi su na rekordnom nivou: prema zvaničnim podacima, u periodu do juna 2025. podneto je oko 111.000 zahteva, a ove godine preko kanala došlo je više od 39.000 ljudi. Pritisak javnosti i rast podrške desničarske stranke Reform UK, kojom rukovodi Nigel Farage, navode vladu da pokaže odlučnost u kontroli preliva migranata u malim čamcima preko Lamanša.

Enver Solomon, izvršni direktor Refugee Council-a, upozorava da ove mere verovatno neće obeshrabriti prelaze i poziva na politiku koja omogućava izbeglicama da rade, doprinesu i izgrade stabilan život u Britaniji.

Vlada tvrdi da su predlozi namenjeni da smanje atraktivnost neregularnih dolazaka i da olakšaju deportacije. Kritičari ističu rizike za bezbednost, ljudska prava i mogućnost da promene не реше системски узроке миграционих притисака (npr. konflikte i nestabilnost u zemljama porekla).

Kako dalje

Mahmood će predstaviti predloge u parlamentu, gde se očekuje oštra debata: manje levičarske frakcije Laburističke partije verovatno će se protiviti delu mera, dok su oni koji brinu o javnom redu i kontrolama granica dali podršku strogijem pristupu.

Brojevi i citati zasnovani su na zvaničnim saopštenjima i izveštajima do juna 2025.