Britanija najavljuje najveću reformu azilne politike: 20 godina do stalnog boravka za ilegalne ulaske

Vlada najavila dalekosežne promene u sistemu azila

Britanska vlada Labura objavila je planove za najznačajniju reformu politike prema tražiocima azila u poslednjim decenijama. Predložene mere, koje će Ministarstvo unutrašnjih poslova detaljnije predstaviti u ponedeljak, delimično su inspirisane danskim modelom — jednim od najstrožih u Evropi.

Šta predlaže vlada?

• Ukinuće se automatska trajna zaštita: izbeglički status postao bi privremen i podložan redovnim proverama.
• Osobe koje stignu ilegalno suočili bi se sa čekanjem od 20 godina pre nego što mogu da apliciraju za stalni boravak.
• Onima koji dođu legalnim putem predložen je desetogodišnji put do stalnog boravka — dvostruko duže nego dosad.
• Privremeni status bi se preispitivao na svakih 30 meseci; osobe iz zemalja koje vlast proglasi bezbednim mogle bi biti primorane na povratak.
• Planirane su i promene u finansijskoj podršci i uslovima smeštaja kako bi se, kako vlada tvrdi, smanjila privlačnost nelegalnih dolazaka.

"U ponedeljak ću najaviti najznačajnije promene u našem sistemu azila u modernom dobu", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Shabana Mahmood. "Moramo smanjiti broj onih koji dolaze ilegalno. Moramo ukloniti više ljudi koji nemaju pravo da budu ovde."

Politički kontekst i pritisci

Laburistička vlada navodi da su mere odgovor na rastući pritisak javnosti i političke protivnike, pre svega populističku stranku Reform UK koju vodi Nigel Farage, koja traži strože kontrole i "zaustavljanje čamaca". Mahmood je takođe upozorila da bi, ukoliko se ne deluje, porast ilegalnih dolazaka mogao dodatno polarizovati društvo.

Uporedni primer — Danska

Britanski planovi se delimično oslanjaju na danski model, gde je izbeglički status uglavnom privremen (najčešće na dve godine) i gde su mere usmerene na smanjenje broja zahteva i ubrzavanje povrataka. Danska vlast ističe da su reforme dovele do najnižeg broja zahteva u poslednjih 40 godina i visokog procenta povrataka odbijenih podnosilaca zahteva; kritičari tvrde da takve politike stvaraju neprijateljsko okruženje za tražioce azila i produžavaju neizvesnost.

Reakcije i pravne dileme

Organizacije za zaštitu prava, među kojima je i britanski Refugee Council, kritikovali su najavu kao potencijalno štetnu za ljude koji beže od progona, nasilja i rata. "Ljudi koji su proganjani, mučeni ili su videli članove porodice ubijene u brutalnim ratovima nisu 'shopping azilom'... izbeglice ne biraju sistem azila pre nego što pobegnu od smrti", naveli su.

Ranije pokušaje da se problem reši putem međunarodnih sporazuma — kao što je sporni plan o slanju tražilaca azila u Ruandu — pratila je pravna i politička kontroverza; vlada tvrdi da je za taj plan potrošeno oko 700 miliona funti, uz minimalne rezultate.

Moguće posledice i naredni koraci

Ako planovi budu usvojeni, UK bi uvela najduži rok do sticanja stalnog boravka u Evropi — predloženi 20-godišnji period za ilegalne dolaske daleko bi prevazišao postojeće evropske standarde (npr. Danska oko osam godina). Očekuju se žustre debate u parlamentu, potencijalni sudski izazovi i snažne reakcije nevladinih organizacija. Vlada tvrdi da su reforme neophodne za vraćanje kontrole i smanjenje troškova za lokalne zajednice; kritičari upozoravaju na rizik od erozije prava i produžene neizvesnosti za ranjive ljude.

Šta dalje? Detalji predloga biće objavljeni zvanično u ponedeljak. Moguće je da će pojedine odredbe biti izazvane na sudu ili prilagođene tokom zakonodavnog procesa.