Predsednik Finske Aleksander Stubb upozorava da je malo verovatno da će primirje u Ukrajini biti postignuto pre proleća i poziva Evropu da zadrži podršku Kijevu i pokaže finsku „sisu“ — izdržljivost i odlučnost. Navodi tri ključna uslova za mir: bezbednosne garancije, ekonomska obnova i rešenje teritorijalnih zahteva. Predlaže korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje pomoći i poziva na pojačanu vojnu podršku, dok ističe rastuću pretnju ruskih hibridnih napada u Evropi.
Stubb: Primirje u Ukrajini malo verovatno pre proleća — Evropa mora pokazati „sisu“ i pojačati podršku
Aleksander Stubb, predsednik Finske, upozorio je da je malo verovatno da će primirje u Ukrajini biti postignuto pre proleća i pozvao evropske saveznike da zadrže podršku Kijevu uprkos skandalu oko korupcije koji ga potresa.
„Sisu“ — izdržljivost koja će biti potrebna
Stubb je rekao da će Evropa morati da primeni finski pojam „sisu“ — izdržljivost, otpornost i odlučnost — kako bi prebrodila zimske mesece dok Rusija nastavlja hibridne napade i informacioni rat širom kontinenta. Posmatrajući vežbu dobrovoljaca na vojnoj bazi severno od Helsinkija, Stubb je nosio jaknu sa natpisom „sisu“ i preneo simboliku te osobine kao recept za suočavanje sa izazovima.
Zašto je Finska posebno upoznata sa rizicima
Kao predsednik zemlje koja deli granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara, Stubb podseća na finsku istoriju: tokom 1940-ih, posle dva rata sa Sovjetskim Savezom, Finska je izgubila oko 10% svoje teritorije, ali je zahvaljujući odlučnosti uspela da nanese teške gubitke protivniku. Neutralnost Finske promenila se nakon ruske pune invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada je zemlja pristupila NATO-u.
Tri koraka ka miru — ali bez iluzija
Prema Stubbu, tri ključne teme na putu ka primirju su: bezbednosne garancije za Ukrajinu, obnova ekonomije i rešavanje teritorijalnih zahteva. On nije optimista da će primirje ili ozbiljni mirovni pregovori početi ove godine, ali smatra da bi do marta moglo biti „pokrenuto nešto“.
Stubb predlaže da se razmotri korišćenje stotina milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava u Evropi kao kolaterala za finansiranje obnove i odbrane Ukrajine, uz istovremeno pojačanje vojne podrške kako bi Kijev dobio kapacitete za ciljanje ruskih vojnih i odbrambenih ciljeva.
Uloga SAD i promenljiva politika Trampa
Stubb ističe dobar lični odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom — koji mu omogućava da prenese evropske i finske perspektive — i koristi taj kanal da lobira za dodatnu podršku Ukrajini. Pozdravio je sankcije koje je Trump uveo velikim ruskim energetskim kompanijama, ali smatra da su potrebne dodatne mere i oružani kapaciteti za Ukrajinu.
On je komentarisao i Trampove kolebanja između približavanja Putinu i pritiska na njega, ocenjujući da evropski lideri moraju biti strpljivi i realistični dok pokušavaju da obezbede dugoročna rešenja za bezbednost Ukrajine.
Hibridni napadi na Evropu
Stubb upozorava da Rusija vodi ne samo kinetički sukob u Ukrajini već i hibridni rat protiv Evrope, uključujući sumnjive ili potvrđene upade dronova, aktivnosti lovačkih aviona, sabotaže, paljevine, vandalizam i propagandu. Granica između rata i mira, po njemu, postaje sve nejasnija.
„Linija između rata i mira je izbrisana“, rekao je Stubb.
Recept za suočavanje sa tim pretnjama, zaključio je predsednik Finske, jeste „ponašati se finski“ — ostati miran, pribran i istrajan: imati „sisu“.
Pomozite nam da budemo bolji.
