Referendum u Ekvadoru: birači odlučuju da li ukinuti ustavnu zabranu stranih vojnih baza, potez koji bi mogao omogućiti povratak američkih snaga u Mantu. Zemlja beleži rekordne stope ubistava — projekcija od oko 50 na 100.000 stanovnika i 4 619 ubistava u prvoj polovini godine. Predsednik Daniel Noboa pojačao je militarizovane mere, dok kritičari upozoravaju na rizik od ugrožavanja suvereniteta i koncentracije vlasti kroz moguće ustavne promene.
Ekvador na referendumu: da li dozvoliti povratak američkih vojnih baza zbog talasa nasilja?
Ekvador glasa o ukidanju zabrane stranih vojnih baza
Ekvadorci su na referendumu pozvani da odluče da li će ukinuti ustavnu zabranu prisustva stranih vojnih baza — potez koji bi mogao otvoriti vrata povratku američkih snaga, najverovatnije na vazduhoplovnu bazu Manta na pacifičkoj obali. Referendum se održava u trenutku kada zemlja beleži nagli skok nasilja povezanog s trgovinom drogom.
Skala krize
Na gotovo 14 miliona birača pogađa dilema između brzih bezbednosnih mera i straha od ugrožavanja suvereniteta. Ekvador očekuje rekordnu stopu ubistava — projekcija za ovu godinu iznosi oko 50 ubistava na 100.000 stanovnika, a u prvoj polovini godine registrovano je 4 619 ubistava, navodi Opservatorija za organizovani kriminal.
Istorija baze Manta
Američke snage koristile su bazu Manta između 1999. i 2009. u okviru antinarkotičkih operacija. Povratak stranih jedinica blokiran je nakon referenduma koji je 2008. sproveo tadašnji predsednik Rafael Correa i koji je doveo do zabrane prisustva stranih oružanih snaga u ustavu.
Predsednik i njegove mere
Predsednik Daniel Noboa (37), nasljednik porodične banana-industrije, stupio je na dužnost u novembru 2023. i pojačao vojno-pravnu reakciju: vojska i policija raspoređeni su na ulicama i u zatvorima, uvedena su vanredna stanja, sprovedene su racije na uporišta bandi i pojačane su bezbednosne mere u ključnim lukama i drugim tačkama infrastrukture.
Hapšenje i veze kriminala
Kako su biračka mesta otvorena, vlasti su objavile hapšenje Wilmera Geovannyja Chavarrije Barre, poznatog kao "Pipo", navodnog vođe bande Los Lobos, koji je navodno lažirao smrt i pobegao u Evropu. Chavarria je, prema izjavama vlasti, uhapšen u Malagi uz saradnju španskih vlasti. Ministar unutrašnjih poslova John Reimberg povezao ga je sa više stotina ubistava i optužio da je upravljao kriminalnim mrežama iz zatvora.
Međunarodne veze kriminalnih grupa
Vlasti navode da su Los Lobos održavali veze sa meksičkim Kartelom Nove Generacije (CJNG) i bili uključeni u ilegalne rudarske i druge poslove. U septembru su SAD označile Los Lobos i Los Choneros kao "terorističke" organizacije, čime je dodatno porasla međunarodna pažnja na ekvadorski kriminalni pejzaž.
'Ne trebaju nam strani vojnici. Treba nam vlada,' izjavio je bivši predsednik Rafael Correa, izražavajući zabrinutost da povratak stranih snaga narušava suverenitet i poverenje u domaće bezbednosne snage.
Političke implikacije
Referendum sadrži i pitanje o sazivanju ustavotvorne skupštine i o smanjenju broja narodnih poslanika — potezi koje opozicija i kritičari vide kao potencijalni alat za konsolidaciju moći. U avgustu je, prema izveštajima, predsednik Noboa vodio javne proteste protiv sudija Ustavnog suda i kritičare nazivao "neprijateljima naroda", nakon što su sudije ograničile neke predložene sigurnosne zakone.
Zašto se nasilje povećava?
Ekvador je postao važna tranzitna ruta za kokain nakon mirovnog sporazuma u Kolumbiji 2016. godine, kada su demobilizovane gerilske grupe i prostor brzo popunile međunarodne krijumčarske organizacije. Geografski položaj, pacifičke luke i blizina proizvođača kokaina u Peruu i Kolumbiji, zajedno sa slabošću institucija, učinili su zemlju ključnim čvorištem za krijumčarenje.
Zaključak
Referendum u Ekvadoru nije samo pitanje vojne prisutnosti stranih država već i test poverenja javnosti u domaće institucije, ravnoteže između sigurnosti i suvereniteta, te rizika političkih promena koje bi mogle imati dugoročne posledice po demokratiju i vladavinu prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
