Чиле броји гласове након једних од најподељенијих избора у земљи: више од 15 милиона регистрованих бирача гласало је о будућем политичком курсу. Фаворити су Жанет Јара (левица) и Хозе (Hoze) Антонио Каст (десница), а анкете и рани показатељи указују да је други круг 14. децембра највероватнији исход. Главне теме кампање биле су раст криминала и имиграција, док је на линији и контролa Конгреса која може одлучити о промени власти.
Čile odlučuje: Žanet Jara protiv Hozea Kasta — drugi krug sve izvesniji
Бројање гласова у току после једних од најподељенијих избора у Чилеу
Бројање гласова је у току након што је више од 15 милиона регистрованих бирача изашло на председничке изборе који су ознака за једну од најподељенијих кампања у новијој историји земље. Анкете и рани резултати указују да ниједан од осам кандидата вероватно неће добити апсолутну већину неопходну да избегне други круг предвиђен за 14. децембар.
Важна промена: за разлику од претходних избора, ове године гласање је обавезно за регистроване бираче, што може утицати на излазност и расподелу гласова.
Кандидати и главне теме
Јасно подељени фаворити су Žanet Jara (кандидаткиња владајуће коалиције, повезана са Комунистичком партијом) и Hoze Antonio Kast (лидер Републиканске партије). Кампању су доминирали страхови од раста криминала и питање имиграције, што је гласове концентрисало око строгих безбедносних порука и позива на оштрије мере.
Садашњи председник Gabrijel Borić по уставу не може да се кандидује за други узастопни мандат, а његова влада је у претходном периоду донела мере које су довеле до смањења стопе убистава за око 10% у односу на 2022. — сада око шест на 100.000 становника.
Криминал, имиграција и предлози политичара
Раст убистава, отмица и изнуда током последње деценије појачао је осећај несигурности код грађана, уз оптужбе да су у порасту укључене банде које долазе из Венецуеле и других земаља региона. Hoze Kast, који се често упоређује са Доналдом Трампом, обећава „драстичне мере“ — затварање граница, зидове и ровове дуж пустињске границе са Боливијом и масовне депортације. Пре избора објавио је рок за 337.000 особа без докумената да добровољно напусте земљу под претњом протеривања.
Последице за састав власти
Поред председника, на изборима се бира и већи део Конгреса: сва 155 места у Доњем дому и 23 од 50 места у Сенату. Владејућа левичарска коалиција тренутно нема већину у оба дома — ако десница освоји већине у обе коморе, то би могло довести до прве контроле Конгреса и председништва од пада диктатуре Augusta Pinocheta 1990. године.
Напомена: резултат другог круга, ако буде организован, решиће да ли Чиле наставља садашњи центар-леви курс или прави оштар заокрет ка десници.
Очекује се да ће излазност и расподела апатичних или неодлучних гласача играти кључну улогу у резултату. Пратите даље извештаје за званичне резултате и евентуалну потврду кандидата за други круг.
Pomozite nam da budemo bolji.
