Ekvador odbio povratak stranih vojnih baza — težak udarac za predsednika Daniela Noboa

Referendum u Ekvadoru: birači rekli „ne” povratku stranih baza

Prema ranim rezultatima referenduma, uz gotovo 90% prebrojanih glasova, skoro dve trećine birača glasalo je protiv predloga koji bi dozvolio povratak stranih vojnih baza u Ekvador. Odluka predstavlja značajan politički poraz za predsednika Daniela Noboa, koji je isticao da su međunarodna saradnja i zajedničke operacije ključne za borbu protiv organizovanog kriminala.

Ključne tačke i rezultati

Osim pitanja o vojnoj prisutnosti, birači su odbacili i inicijativu da se sazove ustavotvorna skupština za prepisivanje ustava — ta mera je odbijena sa više od 61% glasova protiv, pri skoro 88% prebrojanih glasova. Rani rezultati su pokazali i jasnu odbijenost predloga za smanjenje javnog finansiranja političkih partija, kao i ideje da se broj poslanika u Nacionalnoj skupštini smanji sa 151 na 73 predstavnika.

Šta to znači za Mantu i saradnju sa SAD

Odbijanje referendumske tačke praktično blokira povratak američkih snaga na vazdušnu bazu u Manti na pacifičkoj obali — lokaciju koja je ranije bila centar američkih antinarkotičkih operacija. Ekvador je formalno zabranio strane vojne baze 2008. godine.

Daniel Noboa je priznao poraz na platformi X: „Poštujemo volju ekvadorskog naroda. Naša posvećenost se ne menja; ona se jača. Nastavićemo da neumorno borimo za zemlju kakvu zaslužujete, sa sredstvima koja imamo.”

Kontext bezbednosti i javne zabrinutosti

Referendum je održan u jeku nezapamćenog talasa nasilja u zemlji — Ekvador je postao važna tranzitna tačka za kokain iz Kolumbije i Perua. Banda trgovaca drogom napadala je predsedničke kandidate, gradonačelnike i novinare dok se bore za kontrolu luka i obalnih gradova. U prvoj polovini ove godine registrovano je 4.619 ubistava, što Opservatorija za organizovani kriminal opisuje kao „najviše u novijoj istoriji”.

Istovremeno, američke vazdušne udare protiv navodnih brodova za krijumčarenje droge — politika koju je podržao predsednik Donald Trump i koju je Noboa prihvatio — dodatno su pojačale debatu o suverenitetu i bezbednosnoj saradnji.

Alessandro Rampietti, izveštač iz Kite:

„Glavno pitanje ovde je suverenitet i činjenica da je ova zemlja imala iskustvo sa vojnim bazama u prošlosti. Postojale su optužbe za mnoga zlostavljanja... porast prostitucije u gradovima blizu baza, kao i loše postupanje prema lokalnom stanovništvu, uz imunitet.”

Mnogi glasači su, prema izveštajima, navodili da poveravaju rešenje problemima bezbednosti nacionalnim snagama — policiji i vojsci — te da su korupcija i neprimena zakona glavni uzroci bezbednosne krize, a ne nužno prisustvo stranih trupa.

Političke i bezbednosne implikacije

Pre referenduma, Noboa je ratifikovao dva sporazuma za zajedničke vojne operacije sa SAD, a dve zemlje održavaju i sporazum o vazdušnom presretanju koji omogućava zaplene droge i oružja na moru. Visoki zvaničnici SAD, uključujući Kristi Noem, obilazili su vojne objekte u Manti i Salinasu zajedno sa Noboom.

Majkl Šifter, viši saradnik u Inter-American Dialogue i vanredni profesor na Džordžtaunu, ocenio je da su rezultati referenduma „velik udarac” za Noboa i da pokazuju snažan otpor javnosti prema obnavljanju prisustva stranih trupa.

Istovremeno, kako je glasanje počinjalo, vlasti su objavile hapšenje navodno najtraženijeg narko-bosa poznatog kao „Pipo”. Noboa je naveo da je „Pipo” falsifikovao smrt, promenio identitet i bežao u Evropu, a unutrašnji ministar John Reimberg potvrdio je da je osumnjičeni uhapšen u Španiji u zajedničkoj operaciji ekvadorske i španske policije.

Zaključak

Rezultat referenduma jasno signalizuje da su pitanja suvereniteta, zloupotreba i lokalni uticaj stranih baza odlučujući faktori za većinu birača u Ekvadoru. Iako će se bezbednosna saradnja sa SAD nastaviti kroz druge oblike partnerstva, povratak stalnih stranih baza sada je politički zaustavljen, a predsednik Noboa ostaje pod pritiskom da dokaže efikasnost domaćih bezbednosnih mera.