Bes u Kini zbog izjava premijerke Japana Sanae Takaichi o Tajvanu — diplomatski spor preti eskalacijom

Reakcije u Kini na izjave japanske premijerke

Kineski mediji i građani izrazili su u ponedeljak snažan gnev prema Japanu nakon izjava novopridošle japanske premijerke Sanae Takaichi. Takaichi je 7. novembra izjavila da bi upotreba sile protiv samoupravnog Tajvana mogla opravdati vojni odgovor Tokija, što je izazvalo burne diplomatske i javne reakcije u Pekingu.

Šta su rekli građani

Među građanima koje je citirala agencija AFP bio je i 36-godišnji Sun Gang, radnik iz pekinškog ugostiteljstva, koji je izjavio: „Šta naše ujedinjenje ima sa njima? Kao da neko dira u tvoju porodicu.“ Mnogi komentari na društvenim mrežama odražavaju ogorčenje i zabrinutost zbog mogućeg spoljnopolitičkog zaoštravanja.

Diplomatske reakcije i retorika

Peking je zatražio da Takaichi povuče izjave i pozvao japanskog ambasadora na konsultacije. U objavi na društvenoj mreži X, 8. novembra, generalni konzul Kine u Osaki, Sje Džijan (Xue Jian), objavio je pretnju koja je ubrzo obrisana, a Tokio je uzvratio pozivom kineskog ambasadora na razgovor zbog tog sada izbrisanog posta.

U saopštenju kineske ambasade u petak stanovništvo je upozoreno da izbegava putovanja u Japan navodeći „značajne rizike“ po bezbednost građana. State mediji i kontrolisane platforme dodatno su pojačale kritike usmerene prema Takaichi.

Stavovi državnih medija

"Sanae Takaichi širi pogrešne tvrdnje o Tajvanu — to je kao oživljavanje aveti militarizma", napisao je urednički komentar u People's Daily, ocenjujući da izjave otkrivaju "opasne istorijske i strateške poglede desničarskih snaga u Japanu."

Državna televizija CCTV je u komentaru poručila da „ako Takaichi odbije da se pokaje, Japan će biti zauvek osuđen“, dok je Ministarstvo odbrane Kine upozorilo da bi Japan „platio bolnu cenu“ ukoliko bi se umešao u sukob oko Tajvana.

Mešoviti tonovi javnosti

I pored oštre zvanične retorike, neki građani ocenjuju da je odgovor kineske vlade do sada relativno suzdržan s obzirom na težinu izjava. Pekingški IT radnik Daniel Feng rekao je da podržava zvanične osude, ali je istakao da bi se „vojska sigurno suprotstavila“ eventualnim konkretnim akcijama.

Istorijski kontekst

Japan je upravljao Tajvanom do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine, što dodatno komplikuje istorijski kontekst odnosa između Pekinga i Tokija. Trenutni diplomatski spor dolazi u trenutku kada su regionalne tenzije oko Tajvana pojačane i kada se odnos dve sile prati sa velikom pažnjom međunarodne zajednice.

Napomena: Izjave i događaji u tekstu zasnovani su na izveštajima iz novembra. Situacija se brzo menja i zahteva praćenje daljih zvaničnih saopštenja.