Tim Univerziteta u Viskonsinu ostvario je svetski rekord koristeći HTS magnete od 17 tesla za stvaranje i zadržavanje plazme u modernizovanom eksperimentu zasnovanom na magnetnom ogledalu. Projekat je realizovan kroz javno‑privatno partnerstvo uz doprinos Realta Fusion i opremu Commonwealth Fusion Systems. Fuzija obećava velike količine čiste energije, ali komercijalna primena i dalje je daleko, pa su obnovljivi izvori neophodni u tranziciji ka dekarbonizaciji.
Viskonsin postavio svetski rekord u magnetnom zadržavanju plazme — 17 T uz HTS magnete
Tim sa Univerziteta u Viskonsinu postavio je novi svetski rekord u jačini magnetnog polja za magnetno zadržanu plazmu: koristeći magnete od visokotemperaturnih superprovodnika (HTS), stvorili su i zadržali plazmu pri jačini polja od 17 tesla (17 T).
Šta je postignuto
Eksperiment Wisconsin HTS Axisymmetric Mirror koristio je modernizovanu verziju klasičnog koncepta poznatog kao magnetno ogledalo. Oprema je isporučena ove godine u Physical Sciences Laboratory Univerziteta u Viskonsinu u Stoughtonu od strane kompanije Commonwealth Fusion Systems, u okviru javno-privatnog partnerstva u kojem učestvuje i univerzitetski spin‑off Realta Fusion.
"Postavlja svetski rekord u jačini magnetnog polja za magnetno zadržane plazme i opremljen je intenzivnim sistemima za zagrevanje, a istovremeno ostaje praktičan eksperiment za diplomce i studente osnovnih studija", rekao je Jay Anderson, koosnivač Realta Fusion i naučnik sa UW‑Madison.
Zašto je to važno
HTS magneti omogućavaju znatno jača i kompaktnija magnetska polja nego tradicionalni provodnici, što poboljšava sposobnost zadržavanja vruće plazme potrebne za nuklearnu fuziju. Magnetno ogledalo je istorijski pristup koji je izgubio primat tokom 1980‑ih, ali nova tehnologija superprovodnika daje mu novu šansu kao relativno kompaktan i obrazovni eksperiment koji može da doprinese istraživanju fuzije.
Fuzija vs. klasična nuklearna energija
Fuzija je proces spajanja dviju jezgara u teže jezgro pri čemu se oslobađa ogromna količina energije — to je isti princip koji napaja Sunce. Razlikuje se od razdvajanja (fizije) koje koriste današnje nuklerane elektrane. Stručnjaci ističu potencijal fuzije da proizvede velike količine energije sa malim količinama goriva i bez direktnih emisija CO2, ali komercijalna primena i dalje je udaljena.
Kontekst i oprezne prognoze
Nemačko‑američki fizičar i preduzetnik Frank Laukien izjavio je da fuzija treba da postane "treći stub" pored solarne i vetroenergije u dekarbonizovanom energetskom miksu. Realta Fusion i drugi učesnici tvrde da koncepte fuzije može da pruži energiju ekvivalentnu onoj od nekoliko tona uglja iz veoma male količine goriva (u izveštajima se navodi primer da 1 gram goriva može odgovarati energiji iz oko 11 tona uglja), ali takve tvrdnje treba tretirati kao procene koje zavise od tipa reaktora i uslova rada.
Važno je naglasiti da, iako su ovakvi eksperimenti značajan tehnološki napredak, prelazak na komercijalnu fuziju zahteva još mnogo rada, velike investicije i vreme. Dok se to ne ostvari, razvoj i izgradnja solarnih i vetroparkova ostaje ključna komponenta u ostvarivanju ciljeva neto nulte emisije.
Obrazovni i industrijski značaj
Osim naučnog značenja, projekat služi i kao važna obrazovna platforma za studente osnovnih i master studija, omogućavajući praktičan rad sa naprednom opremom. Partnerstva između univerziteta i privatnog sektora, kao u ovom slučaju, ubrzavaju transfer tehnologije i komercijalnu primenu inovacija u oblasti fuzije.
Izvori: Interesting Engineering, izjave Realta Fusion i UW‑Madison, izveštaji o izjavama Franka Laukiena preneti u Yale Environment 360.
Pomozite nam da budemo bolji.
