„Ubijeni bez objašnjenja“ — sudanski izgnanici o povratku zločina u Darfuru

„Ubijeni bez objašnjenja“ — sećanja i strah od ponovnog nasilja u Darfuru

Decenijama nakon što je Darfur bio mesto nekih od najtežih zločina 21. veka, sudanski izgnanici i aktivisti upozoravaju da se noćna mora vraća dok stižu slike novih egzekucija, paljevina i masovnog bežanija iz regiona.

Sećanja iz 2003.

Za dijasporu koja posmatra izdaleka, optužbe o zločinima u El‑Fasheru — poslednjem vojnom uporištu u Darfuru pre nego što je prošlog meseca pao pod kontrolu paravojnih formacija — podsećaju na masakre koje su nekada šokirale svet. Abdullah Yasser Adam, 45, istraživač iz Njale koji sada živi u Kairu, prisetio se prizora koji mu deluju kao direktan nastavak: smaknuća, masovni egzodus i gradovi spaljeni pod pretnjom oružja.

„Ljudi bivaju ubijani bez da znaju zašto. Deluje kao kraj sveta.“

Adam pripada zajednici Fur, jednoj od grupacija koje su bile meta kada je režim Omara al‑Bašira naoružao arapske milicije, poznate kao Janjaweed. Rat iz 2003–2008. prema podacima UN ostavio je za sobom oko 300.000 poginulih i 2,7 miliona raseljenih.

Ko stoji iza aktuelnih sukoba

Brze snage (RSF), predvođene Mohamedom Hamdanom Daglom — poznatim kao Hemedti — igraju centralnu ulogu u sadašnjem talasu nasilja. Hemedti je izrastao iz trgovca devama u komandanta milicije pod Baširovim režimom, a nakon pada Bašira pokušao je da se prikaže kao državnik. Nesuglasice oko integracije RSF u regularnu vojsku dovele su do sukoba koji su ponovo izneli na površinu stare podele i optužbe za zločine protiv civila.

Sudanko‑američka pesnikinja Emtithal Mahmoud, koja je kao dete pobegla iz Darfura i vratila se 2000, priseća se dimom obavijenog El‑Fashera i trenutaka skrivanja dok su vojnici ulazili u grad. Za mnoge izgnanike i preživele, „genocid u Darfuru nikada nije prestao“ — samo je dobio nove oblike i aktere.

Humanitarna kriza i međunarodni odgovori

Pad El‑Fashera doveo je RSF do kontrole svih pet prestonica država Darfura, čime je oblast praktično odvojena od ostalog Sudana: vojska drži sever, istok i centar, dok RSF vlada Darfurom i delovima juga. Skoro 100.000 ljudi pobeglo je iz El‑Fashera, a desetine hiljada i dalje su izložene glađu nakon dugotrajne opsade. Bolnice i pijace su gađane, a humanitarna pomoć često blokirana.

Savet UN za ljudska prava je naložio istragu o navodnim zločinima u El‑Fasheru, dok MKS (Međunarodni krivični sud) i dalje potražuje Omara al‑Bašira zbog optužbi za genocid. Tokom aktuelnog sukoba, armija se suočava s optužbama za neselektivne vazdušne udare i navodnu upotrebu hemijskog oružja, a RSF je optužen za egzekucije, silovanja i pljačke.

Regionalni uticaji i međunarodna umešanost

Preživele i analitičari upozoravaju da su strani interesi dodatno zaoštrili sukob: UAE su optuženi za snabdevanje RSF‑a oružjem, što zvanično demantuju, dok se za vojnu podršku u nekim segmentima pominju države kao što su Egipat, Saudijska Arabija, Turska, Rusija i Iran. Takva spoljašnja uključenost, po oceni nekih izgnanika, čini današnje sukobe još smrtonosnijim nego početkom 2000‑ih.

Strah i apel iz dijaspore

Milioni Sudanaca u egzilu prate razvoj događaja sa tugom i strahom. Aktivisti i volonteri upozoravaju da bi pad još nekoliko gradova u Kordofanu mogao dovesti do novih masakara i humanitarnih katastrofa. Mnogi izgnanici ostaju u kontaktu sa rodbinom i prijateljima u Darfuru i Kordofanu i strahuju da će civili ponovo biti žrtve surovog obračuna za politiku i teritoriju.

Napomena: Sve tvrdnje u tekstu zasnovane su na izjavama preživelih, izgnanika, izveštajima UN i izveštajima međunarodnih medija; istraga UN je u toku.