Sumnja da su Rusi minirali prugu Varšava–Lublin — „neviđen akt sabotaže” koji ugrožava dopremanje pomoći Ukrajini

Sumnja da su Rusi minirali prugu Varšava–Lublin

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je u ponedeljak da je eksplozija na železničkoj pruzi između Varšave i Lublina tokom vikenda predstavljala „neviđen akt sabotaže”. Prema njegovim rečima, ta trasa je ključna za dopremanje pomoći Ukrajini, pa je napad ocenjen kao direktna pretnja bezbednosti Poljske i njenih građana.

„Nažalost, najgore sumnje su potvrđene. Miniranje pruge na pravcu Varšava–Lublin je neviđen akt sabotaže koji direktno ugrožava bezbednost poljske države i njenih građana. Ta ruta je takođe od presudne važnosti za isporuku pomoći Ukrajini.” — Donald Tusk

Tusk je potvrdio da je u drugom incidentu oštećena i druga deonica pruge bliže Lublinu, koji se nalazi oko 60 milja (≈100 km) od poljske granice sa Ukrajinom. U oba slučaja nije bilo poginulih niti povređenih. Premijer je najavio „izuzetan” sastanak Nacionalnog bezbednosnog odbora kako bi se događaj detaljno ispitao i kako bi se preduzele dalje mere.

Premijer nije eksplicitno optužio Rusiju, ali je podsetio da je Moskva optuživana za vođenje „hibridnog rata” i sabotiranje infrastrukture zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Marcin Bosacki, zamenik ministra spoljnih poslova, istakao je za TVP Info da bi, ukoliko se utvrdi da je reč o sabotaži, to predstavljalo značajnu eskalaciju od strane Ruske Federacije.

Tomasz Siemoniak, ministar zadužen za bezbednosne službe, ocenio je da poslednji napad predstavlja „novu fazu” pretnji železničkoj infrastrukturi i rekao da je sabotaža verovatno izvršena po naređenju stranih obaveštajnih službi. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrii Sybiha izrazio je „solidarnost sa prijateljskom Poljskom” i naznačio da incident može biti još jedan hibridni napad radi testiranja odgovora međunarodne zajednice.

Ovaj slučaj dolazi nakon niza incidenata u regionu: u septembru su beleženi ulasci dronova u poljski vazdušni prostor, a prošle godine Evropa je zabeležila više sabotažnih napada na fabrike i kritičnu infrastrukturu za koje se navodi da su izvodili posrednici povezani s Rusijom. Među optužbama su i plaćene paljevine u baltičkim zemljama, pokušaji postavljanja zapaljivih naprava na logističke tačke u Evropi i misteriozni požari koji su se dovodili u vezu s ruskim sabotažama.

Evropski lideri brzo su reagovali: estonski premijer Kristen Michal izrazio je podršku Poljskoj i pozvao na otkrivanje odgovornih, dok je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen naglasila da su pretnje sigurnosti „stvarne i rastuće” i pozvala na hitno jačanje kapaciteta za zaštitu vazdušnog prostora i kritične infrastrukture.

Stanje istrage: Poljske vlasti najavile su pojačane kontrole i saradnju s partnerima iz EU i NATO-a. Istraga je u toku; policija i obaveštajne službe prikupljaju dokaze i ispituju sve moguće veze i motive.

Napomena: Informacije se razvijaju. Pratićemo nove zvanične objave i dopuniti tekst čim budu dostupne potvrđene činjenice.