Kriza skloništa u Gazi: Više od 288.000 porodica bez sigurnog krova, vlasti optužuju Izrael

Gaza se suočava sa "najopasnijom" humanitarnom katastrofom, upozoravaju vlasti

Više od 288.000 porodica u Pojasu Gaze trpi ozbiljnu krizu skloništa nakon što su jaki pljuskovi poslednjih dana potopili desetine hiljada improvizovanih šatora, saopštila je Vladina medijska kancelarija Gaze.

Prema lokalnim vlastima, kiša je počela u četvrtak kada je prvi zimski sistem pogodio region; Ujedinjene nacije su potvrdile da je za samo nekoliko sati pogođeno više od 13.000 domaćinstava. Kiša je dodatno oštetila i već iznošene šatore u kojima su raseljene porodice živele gotovo dve godine.

Mnogi kampovi za raseljene nalaze se u nižim tačkama terena i lako se poplavljuju. Novinar Al Jazeere Hani Mahmoud izvestio je da su „neke oblasti potpuno potopljene“ nakon što je voda navalila sa svih strana.

Potrebno je 300.000 šatora i mobilnih kućica, tvrde vlasti Gaze, broj koji su ponavljali mesecima. Vlada optužuje Izrael da „namerno produbljuje katastrofu“ zatvaranjem prelaza i sprečavanjem ulaska materijala za skloništa, te da time čini odgovornim za patnje stotina hiljada raseljenih.

„Oštro osuđujemo ovaj trajući zločin koji [izraelska] okupacija čini nad civilima“, navodi Vladina medijska kancelarija.

COGAT, izraelska agencija zadužena za koordinaciju pomoći, više puta je odbacivala tvrdnje da namerno ograničava humanitarnu pomoć. Ipak, UNRWA navodi da ima dovoljno zaliha u Jordanu i Egiptu da napuni 6.000 kamiona, uključujući hranu za celo stanovništvo Gaze na tri meseca, ali da zbog ograničenja u region ulazi tek oko polovine od potrebnih 500–600 kamiona dnevno.

Filip Lazzarini, direktor UNRWA, opisao je situaciju kao „bedu na vrhu bede“, upozorivši da krhka skloništa „brzo pune vodom, natapajući stvari ljudi“. UNRWA je takođe navela da pod uvozno‑bezbednosnim pravilima ne može uvesti čak ni olovke i sveske.

Preko 80% objekata u Gazi je oštećeno ili uništeno tokom sukoba, prema podacima UN, što je dovelo do masovnog raseljavanja. Grupe za ljudska prava navode da razaranja i uslovi života koje je to stvorilo mogu odgovarati elementima genocida, podsećajući na UN‑ovu definiciju „namernog nanošenja uslova života koji mogu dovesti do fizičkog uništenja grupe".

Stručnjaci i zvaničnici iz međunarodnih organizacija kritikovali su politiku ograničenja: Natalie Boucly (UNRWA) poziva se na Četvrtu ženevsku konvenciju i naloge Međunarodnog suda pravde; britanska ministarka spoljnih poslova Yvette Cooper izjavila je da Izrael „nema izgovor“ za odlaganje pomoći; profesor Mukesh Kapila ocenio je da su ograničenja politički motivisana, a ne isključivo logističkog karaktera.

Vladina medijska kancelarija pozvala je međunarodne posrednike, uključujući Sjedinjene Države, da zahtevaju poštovanje primirja i humanitarnog protokola koji su potpisani u sklopu dogovora.

Prema Ministarstvu zdravlja Gaze, od početka primirja najmanje 266 osoba je poginulo, uprkos udarima koje vlasti navode i u zonama iz kojih su trupe trebalo da se povuku.

Šta je hitno potrebno

Vlasti i humanitarne organizacije traže hitan ulazak šatora, cerada, plastičnih pokrivača i mobilnih kućica, kao i obnavljanje stalnog kapaciteta za prvu pomoć, sanitarnu podršku i toplu odjeću. Humanitarni akteri upozoravaju da se bez brzih isporuka i otvaranja prelaza posledice zime i poplave mogu pretvoriti u dugoročni zdravstveni i bezbednosni kolaps za ranjive zajednice.