Kast (23,9%) i Jeannette Jara (26,8%) prošli su u drugi krug predsedničkih izbora u Čileu, zakazan za 14. decembar. Franco Parisi iznenadio je trećim mestom sa 19,7% i odbio da podrži preostale kandidate. Parlamentarni izbori nagnuli su Kongres ka desnici, a izlaznost je bila rekordnih 85,4% od 15,7 miliona birača. Ishod drugog kruga zavisiće od preliva Parisiovih glasova i sposobnosti pregovaranja u novom parlamentu.
Čile na prekretnici: Kast i Jara u drugom krugu — šta donosi 14. decembar?
Rezultati prvog kruga
José Antonio Kast, kandidat krajnje desnice, obezbedio je mesto u drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, koji će biti održan 14. decembra, sa oko 23,9% glasova. U prvom krugu je predvodila levičarska kandidatkinja Jeannette Jara sa približno 26,8% glasova.
Neizvesnost i ključni igrači
Ekonomista Franco Parisi iznenadio je plasmanom na treće mesto sa oko 19,7%, a njegovi glasači mogli bi odlučiti ishod drugog kruga. Nakon objave rezultata, Parisi je odbio da podrži bilo kog od preostalih kandidata i poručio im da moraju da "zasluže glasove", prenosi medij Emol.
Zašto Kast ima prednost
Kast je profitirao od nezadovoljstva radom odlazeće administracije i rastuće zabrinutosti za javnu bezbednost. Njegova poruka o jačanju reda i zakona, strožoj imigracionoj politici i smanjenju uloge države pomogla mu je da se pozicionira kao glavni kandidat desnice. Nakon prvog kruga, dva desničarska kandidata podržala su Kastov put ka predsedništvu, što bi im dalo kombinovani potencijal od oko 51% u prvom krugu.
Parlamentarna presuda — desnica jača
Istog dana održani su i parlamentarni izbori: ceo Donji dom i polovina Senata. Prema prvim rezultatima, Kongres je nagnut u desno — Senat je skoro izjednačen između vladajuće koalicije i opozicije, dok će u Donjem domu desničarske i krajnje desničarske partije formirati dominantniji blok, navodi digitalni medij The Clinic.
Posledice za buduću vlast
U praksi to znači da će svaka buduća vlada morati da pregovara o reformama slučaj po slučaj. Ako Kast pobedi, dobiće bližu parlamentarnu podršku u Donjem domu, ali neće imati automatsku većinu potrebnu za ustavne promene koje zahtevaju široku kvoru. Ako Jara pobedi, suočiće se sa parlamentom koji može efikasno da blokira mnoge progresivne i socijalne inicijative.
Kontekst i ocena stručnjaka
Sociolog i politički teoretičar Alfredo Joignant rekao je za La Tercera da ovi izbori označavaju kraj jednog šestogodišnjeg političkog ciklusa koji je započeo društvenim ustankom 2019. godine. Po njegovim rečima, tokom tog perioda Čile je doživeo niz potresa: društvenu krizu, pandemiju, izbor Gabriela Borica 2021. i dva neuspešna pokušaja promene Ustava, što je dovelo do slabljenja povjerenja u vlast.
Rekordan odaziv
Ovo su bili prvi predsednički i parlamentarni izbori sa obaveznim glasanjem i automatskom registracijom birača. Prema Izbornoj službi, izlaznost je iznosila 85,4% od oko 15,7 miliona registrovanih birača — najviše u istoriji Čilea.
Zaključak: Drugi krug između Kasta i Jare 14. decembra najverovatnije će dodatno polarizovati političku scenu Čilea. Ključni faktori biće mobilizacija Parisiovih birača, pregovaračke sposobnosti kandidata i balans snaga u novom Kongresu.
Pomozite nam da budemo bolji.
