Nigerija: 62 talaca iz crkve u Ligari držani mesec dana — nasilje pogađa i hrišćane i muslimane

Otmičari, otkupnina i progon: šta se dešava u severnoj Nigeriji

LIGARI, Nigerija — Meštani sela Ligari na severozapadu Nigerije spremali su se za bogosluženje kada su na motorima stigli naoružani napadači: pucali su nasumično i oteli najmanje 62 osobe, među kojima je bio i pastor i nekoliko dece. Talci su izvedeni u obližnju šumu, prinudno hodali dva dana do skrovišta i, prema iskazima oslobođenih, bili držani skoro mesec dana dok su njihove porodice rasprodavale imovinu da skupe traženu otkupninu.

Oslobođeni su kazali da su imali malo hrane i sna, da su im pretili da napuste hrišćansku veru i da su videli kako su dvojica talaca ubijena. „Rekao sam narodu da i ako vide moje mrtvo telo, ne treba da poriču Isusa i da ostanu jaki“, rekao je rev. Micah Bulus, rezidentni pastor Kauna Baptist crkve.

Širi kontekst nasilja

Ligari nije usamljeni slučaj. Nasilje u severnim i centralnim regionima Nigerije poslednjih godina uzelo je stotine hiljada života i raselilo milione ljudi. U ponedeljak su, na primer, naoružani napadači oteli 25 školarki i ubili najmanje jednog zaposlenog u internatu u državi Kebbi.

Stručnjaci i lokalni stanovnici upozoravaju da, iako su u nekim incidentima hrišćani očigledne mete, većina nasilja ima složene motive — ekonomske, kriminalne i političke — pa su mete i muslimani i hrišćani. „Ne pitaju te da li si musliman ili hrišćanin“, rekao je 32-godišnji Abdulmalik Saidu iz države Zamfara. „Sve što hoće je novac. Čak i ako imaš novca, ponekad će te ubiti.“

Imam Idris Ishaq je za AP rekao da je izgubio unuka, rođaka i brata, da je njegova porodica dva puta bila raseljena i da su i muslimani prisiljeni da prodaju imovinu kako bi platili otkupninu. „Bol koji smo pretrpeli poslednjih godina — ovo pitanje pogađa obe vere“, poručio je.

Ko stoji iza napada?

Na severoistoku deluju džihadističke grupe poput Boko Harama i frakcija povezanih sa Islamskom državom, koje su od 2009. podigle talas nasilja i nanele velike civilne žrtve. U drugim regionima — naročito severozapadu i središnjim oblastima — deluju odmetnute bande koje napadaju sela i traže otkupnine; one obično nisu direktno povezane sa džihadističkim pokretima i njihovi motivi su pretežno ekonomski.

„Ovi napadi su nediskriminatorni: ciljaju državne institucije, mesta bogosluženja i civile. U suštini, to je rat protiv Nigerije,“ ocenio je istraživač sukoba i advokat za ljudska prava Bulama Bukarti.

Podaci i ograničenja

Podaci nonpartijskih organizacija pokazuju visok stepen žrtava, ali razvrstavanje prema veri često nije moguće. ACLED beleži 52.915 civila ubijenih u Nigeriji u ciljanom političkom nasilju od 2009. godine, sa žrtvama među hrišćanima i muslimanima. Council on Foreign Relations navodi da je više od 100.000 ljudi stradalo u oružanim sukobima od 2011. godine, ali taj broj uključuje i pripadnike bezbednosnih snaga.

Ladd Serwat iz ACLED-a opominje: „Napadi na hrišćane su stvarni i duboko zabrinjavajući, ali zajednice preko verskih linija su pogođene.“ Analitičari dodaju da se religijska pripadnost često ne beleži, da je evidencija nepouzdana i da motivi napada — politički, kriminalni ili verski — mogu biti mešoviti.

Odgovor vlasti i preživljavanje zajednica

Arrestacije počinilaca su retke, a bezbednosne snage su često preopterećene ili nedovoljno opremljene. Nedostatak reakcije tera zajednice da prave dogovore sa bandama — na primer, plaćaju za pristup njivama ili za sigurnost tokom žetve — što dovodi do daljeg potčinjavanja i osiromašenja.

Među stradalima su i konkretne porodične tragedije: farmer Micah Musa tvrdi da su njegovu suprugu dva puta oteli, a njega jednom, dok je Titus Tsegba iz Yelewata rekao da su mu žena i četvoro dece pobijeni u masakru u junu. Tabitha Danladi je prodala svu imovinu da plati otkupninu za supruga, ali ne zna da li je on i dalje živ.

Neki lokalni verski lideri kažu da spoljna pažnja — uključujući izjave američkog predsednika Donalda Trumpa koji je Nigeriju označio kao „zemlju posebne zabrinutosti“ — može izvršiti pritisak na vlasti da deluju. Drugi pak upozoravaju da spoljne pretnje intervencijom mogu biti politički osetljiva i izazvati podele u zemlji.

Zaključak

Nasilje u Nigeriji je višeslojno i pogađa širok spektar ljudi: od vernika u crkvama i džamijama do poljoprivrednika i putnika. Rešenje zahteva jačanje vladine odgovornosti, bolju zaštitu civila, borbu protiv korupcije, efikasnije istraživanje zločina i regionalnu saradnju kako bi se presečao dotok oružja i kaznili počinioci.